Bez šansi za uspeh

Nakon predaje potpisa, predsednik SNS Tomislav Nikolić rekao je novinarima da će naprednjaci inicirati zakazivanje sednice skupštinskog Odbora za ustavna pitanja, kao i vanredne sednice parlamenta, na kojima bi bilo reči o toj inicijativi i ocenio da će taj zahtev podržati „sve stranke koje žele promene u Srbiji“. Slavica Đukić Dejanović, predsednica Narodne skupštine, u izjavi za Danas najavljuje da će sednicu Odbora za ustavna pitanja najverovatnije zakazati početkom februara.

„Skupštinske službe intenzivno rade na proveri validnosti podnetih potpisa građana za promenu Ustava Srbije. Kada taj posao bude završen zakazaću sednicu Odbora za ustavna pitanja, kojim predsedavam. Sednica će verovatno biti početkom februara, po završetku zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, na kojem će se odlučivati i o izveštaju specijalnog izvestioca SE Dika Martija o trgovini organima. Problem je u tome što su pojedini članovi Odbora istovremeno i članovi naše delegacije u PSSE. Prema tome, zarad kvoruma potrebno je sačekati da se oni vrate iz Strazbura“, kaže Đukić Dejanović za naš list. Ona ocenjuje da promena Ustava, „naročito parcijalna promena“, nije državni prioritet, ali i da razume politiku SNS i njihovu potrebu da budu prisutni u javnosti.

S obzirom da je parlament u vanrednom zasedanju, za zakazivanje sednice potreban je zahtev Vlade Srbije ili 84 poslanika, trećine ukupnog broja. Naprednjaci imaju samo 21 poslanika. S obzirom da su svi ostali protiv ove inicijative, teško da bi mogli skupiti dovoljan broj potpisa za zakazivanje vanrednog zasedanja. Lider SNS Tomislav Nikolić najavio je juče nove razgovore s DSS, kao i „sa svima koji ne žele da administracija pojede ceo državni budžet“.

Miroslav Petković, potpredsednik DSS, kaže da još nisu dobili poziv SNS za razgovore, ali da je njegova u principu protiv ove inicijative naprednjaka. „Mi jesmo za smanjenje troškova, ali smatramo da postoje i drugi načini, a ne samo kroz smanjenje broja poslanika. Smatramo, takođe, da se ovom inicijativom otvara mogućnost za promenu Ustava i u drugim odredbama, a najopasnija bi bila promena preambule, posvećene Kosovu“, upozorava Petković.

Tomislav Nikolić, međutim, tvrdi da SNS nikada neće pristati na izmenu preambule, ali i da su spremni na razgovore o eventualnom davanju većih ingerencija lokalnim samouprava. Ipak, kako ističe, „nikako po Dinkićevom predlogu regionalizacije“.

Ujedinjeni regioni Srbije, čiji je lider upravo Mlađan Dinkić i koji se zalažu za ustavne promene radi sprovođenja regionalizacije i suštinske decentralizacije, optužili su u saopštenju naprednjake da žele da se Srbijom upravlja iz jednog centra i da ne žele da novac ostaje tamo gde se stvara. „Nije im važno da se izvrši sveobuhvatna reforma političkog sistema i da o sudbini Niša, Zrenjanina ili Užica odlučuju ljudi koji tamo žive, a ne Beograd. Nije im važno ni da se spreči odlazak mladih ljudi iz unutrašnjosti Srbije u Beograd i inostranstvo u potrazi za poslom i boljim životom“, saopštio je juče URS.

Potpredsednica DS Jelena Trivan poručila je da ustavne reforme ne mogu da se odvijaju na način koji zagovara SNS, „već kao u svim civilizovanim zemljama, na osnovu ozbiljne pravne analize i javne debate“. Lider LDP Čedomir Jovanović smatra da je inicijativa naprednjaka „opasna“ i da se iza nje krije „potpuno rušenje političkog sistema države“.

„Sve ovo što čini SNS ima jedan jedini cilj, a to je da stranka ostane vidljiva u javnosti. U januaru su, eto, pokrenuli inicijativu za promenu Ustava, u februaru će organizovati miting, u martu će smisliti neku drugu aktivnost. Izbori su daleko, a prisutnost u javnosti se mora održati“, ocenjuje analitičar Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa.

Čini se da bi jedini efekat predloga SNS moglo da bude da Skupština Srbije više nijednom u toku 2011. neće moći da razmatra inicijativu za promenu Ustava, ali pod uslovom da zahtev naprednjaka dođe na dnevni red parlamenta. Šanse da će do toga doći su minimalne.

Ko su sve ustavoborci

Da bi Ustav Srbije trebalo menjati u prethodnom periodu, pored SNS, izjasnili su se i DS, LDP, URS (G17 plus), SPO i LSV, dok su protiv DSS i radikali. Ustav Srbije iz 2006, prema stavu DS, ima priličan broj manjkavosti i nedorečenosti, poput nedovoljne decentralizacije zemlje i odnosa međunarodnog i domaćeg prava. Tema regionalizacije i decentralizacije ključna je za URS i SPO, a LDP, SPO i LSV smatraju da bi trebalo menjati i preambulu posvećenu Kosovu i Metohiji.