Bilt ili Lajčak umesto Eštonove

Naši sagovornici ističu da je još nezahvalno davati prognoze o kadrovskim rešenjima u novom sazivu Evropske komisije, ali da bi za Srbiju i ostale države kandidate za članstvo u EU bilo dobro kada bi Eštonovu i Filea zamenile energične ličnosti sa autoritetom, koje će imati iskustvo u navedenim oblastima i biti uvažavane u Briselu.

Aleksandra Štiglmajer, viša analitičarka Evropske inicijative za stabilnost iz Brisela, komentariše za Danas da je još uvek nemoguće predvideti kome će pripasti te funkcije, budući da će novi saziv EK biti proglašen nakon izbora za Evropski parlament, koji se održavaju od 22. do 25. maja u svim zemljama članicama EU.

„Nakon što svih 28 zemalja članica na leto predloži svoje komesare i novi predsednik EK se saglasi sa njihovim izborom, biće doneta odluka o resorima. To zavisi od karijere kandidata i njihovih sklonosti, ali takođe i od želja država članica i pitanja poput stranačke pripadnosti, zastupljenosti polova i slično. U ovom trenutku ne znamo ko će biti novi predsednik EK, a kamoli kome će pripasti koje zaduženje“, objasnila je Štiglmajerova.

Ona smatra da bi za kandidate za članstvo u EU, uključujući Srbiju, bilo dobro kada bi novi komesar za proširenje postao neko ko je iskusan, uživa poštovanje i ima „težinu“ u EK, kao i neko ko „ima viziju i ko će dati novu energiju tom procesu“. „Srbiji i drugim državama kandidatima potreban je snažan komesar za proširenje koji će pokrenuti taj proces napred, ko će im pomoći kada im je pomoć potrebna, dati im podsticaj i ko će uživati puno poverenje država članica, uključujući one koji su skeptici kada je reč o proširenju“, ukazala je Aleksandra Štiglmajer.

Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, kazala je za Danas da bi osoba koja će zameniti Ketrin Ešton na čelu Evropske spoljne službe trebalo da nastavi da posreduje u pregovorima Beograda i Prištine, zbog čega je za Srbiju važno da to bude ličnost koja razume dešavanja u regionu, prepoznaje osetljivost odnosa Beograda i Prištine i koja do sada nije pokazivala navijački stav ni prema jednoj od pregovaračkih strana.

„Što se tiče komesara za proširenje, i dalje je otvoreno pitanje da li će ova pozicija opstati u sledećem sazivu EK. Izostanak komesara za proširenje predstavljao bi negativan signal za region, uprkos izjavama evropskih zvaničnika o posvećenosti EU daljem procesu. Jedna od ličnosti koja se pominje jeste Radoslav Sikorski. Bez sumnje, neko od predstavnika novih članica EU imao bi nešto veće razumevanje za dalji proces proširenja nego oni koji dolaze iz zemalja zahvaćenim zamorom od proširenja“, rekla je Joksimovićeva.

Henri Bone, direktor kancelarije Fondacije Konrad Adenauer (KAS) u Srbiji, izjavio je za Danas da ne želi da spekuliše ko bi mogao da nasledi Eštonovu i Filea, ali je pritom naglasio da je znanje osnovni preduslov za stupanje na te položaje. „Njihovi naslednici bi trebalo da imaju insajdersko znanje o točkovima birokratije EU, koji se sporo okreću, i veliku sposobnost da uprkos nacionalnim interesima država članica osnaže svest da je potrebna aktivna i jasna spoljna politika, kao i politika proširenja EU, unutar i izvan Evrope“, zaključio je Bone.

Flekenštajn: Transfer nadležnosti

Knut Flekenštajn, poslanik Evropskog parlamenta i funkcioner Socijaldemokratske partije Nemačke, rekao je za Danas da mu je teško da zamisli da će biti ukinuta funkcija komesara za proširenje EU. Ipak, Flekenštajn je ukazao da je moguće preusmeriti dužnosti u vezi sa proširenjem i politikom prema susedstvu ka Evropskoj spoljnoj službi, što je u skladu sa Lisabonskim sporazumom, dodajući da će u svakom slučaju politika proširenja biti osnažena.