Borba za tesnu većinu

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Rezultat glasanja, drugog od kraja juna, u vreme pisanje ovog teksta, prema procenama Danasovih izbora, bio je neizvestan, iako su pre sednice kosovski premijer i šef diplomatije Isa Mustafa i Hašim Tači tvrdili da je obezbeđena dvotrećinska skupštinska većina. Vlada Kosova juče je trebalo da dostavi skupštini i nacrte zakona o specijalnom sudu i o pravnoj zaštiti i finansijskoj podršci budućih optuženika u procesima pred ovim sudom. Vašington je Prištini dao rok da do letnjeg raspusta skupštine završi posao oko specijalnog suda, a sednici su prisustvovali i ambasadori zapadnih država u Prištini.

Kako se čulo u pauzi jučerašnjeg zasedanja, glasanje je trebalo da bude javno, a sporan ustavni amandman bi, kako je nezvanično rečeno našem listu, mogao da prođe sa tesnom većinom. U agencijskim izveštajima juče se spekulisalo da Tači strahuje da se ide na glasanje sa tako tesnom većinom i da ne prestaje da pritiska poslanike svoje stranke DPK. Osim što je najpominjaniji kosovski zvaničnik u Izveštaju Dika Martija, koji je pokrenuo osnivanje specijalnog suda, Tači je pod „hipotekom“ da je odgovoran i za to što su poslanici DPK krajem juna sabotirali usvajanje ustavnog amandmana.

Tačiju u obezbeđivanu glasova DPK pred jučeranju sednicu nisu pomogle ni pretnje izbacivanjem iz stranke i sa izbornih listi na budućim izborima, kao ni upozorenja da će glasanje protiv suda biti kraj stranke. Prema nezvaničnim saznanjima Danasa, otpor mu pruža petoro od 35 poslanika, od kojih su Fljora Brovina, Nait Hasani i Ganimet Musljiju najavili da će biti protiv ustavnog amandmana, prenose prištinski mediji. Većina poslanika DPK napustila je prepodnevno zasedanje pre proglašenja pauze.

Skupštinsku raspravu pratio je protest veterana OVK ispred zgrade parlamenta koji su Tačija kad je napustio sednicu gađali flašama i dobacivali mu: „Lopove, lopove“. Flašama su dočekani i Isa Mustafa i ministar za Kosovske bezbednosne snage Agim Čeku. Uoči sednice veterani OVK su upozorili poslanike da će „svi koji glasaju za formiranje suda biti izdajnici naroda“. Oni traže i sprovođenje Zakona o ratnim veteranima OVK.

Iako se naveliko spekulisalo da bi, u slučaju tajnog glasanja, AZBK mogla da obezbedi skupštinsku većinu, njen lider Ramuš Hardinaj juče u parlamentu nije krio ljutnju zbog toga što „Kosovari sami sebe pretvaraju u monstrume“.

– Mi nismo bili monstrumi, bili smo žrtve. Ne kažemo ne zakonu, pravdi i strancima. Ove diplomate će za šest meseci otići, a vi treba da se suočavate sa donetom odlukom – rekao je Haradinaj, napominjući da je „Kosovu potreban specijalni sud, ali onaj koji neće raditi selektivno“.

Osnivanje specijalnog suda za ratne zločine je međunarodna obaveza koju je Priština preuzela prošle godine kada je kosovski parlament izglasao Zakon o međunarodnom sporazumu Kosova i EU o produžetku mandata misiji Euleks i o potrebi za osnivanje specijalnog suda za ratne zločine. Zvaničnici u Prištini tvrde da je „ispunjenje ove obaveze od izuzetne važnosti za evroatlantske integracije Kosova i dalje jačanje strateškog partnerstva sa SAD i EU“. Zapad je protiv mogućnosti da specijalni sud za ratne zločine na KiM radi pod okriljem SB UN, što će uslediti ukoliko Priština to ne uspe. U Vladi Srbije juče niko nije želeo da komentariše pitanje Danasa da li je u srpskom državnom interesu da ovaj sud bude pod SB, jer je KiM zvanično protektorat UN.

Podrška srpskih poslanika

„Za“ specijalni sud glasaće svih 10 srpskih poslanika u Skupštini Srbije – iz Srpske liste i Progresivne demokratske stranke, potvrđeno je Danasu. Specijalni sud bi, kako je najavljeno, trebalo da podrže sve nealbanske parlamentarne stranke. Uoči jučerašnje sednice predsednik Srpske liste Aleksandar Jablanović tvrdio je da je pojedinim srpskim poslanicima ove liste prećeno da bi odustali od podrške formiranju ovog suda.

Propala rezolucija o genocidu Srbije

Insistiranje opozicije da prva tačka dnevnog reda jučerašnje skupštinske sednice bude predlog rezolucije o genocidu Srbije na Kosovu nije prošla na glasanju. Od 115 prisutnih poslanika o ovoj inicijativi Samoopredeljenja, AZBK i Inicijative za Kosovo izjasnilo se njih 102, od kojih je 42 bilo „za“, 55 „protiv“ i petoro uzdržanih. Predlog rezolucije, između ostalog, predviđala je da Vlada Kosova do januara 2017. prikupi, obradi i dostavi Međunarodnom sudu pravde dokaze za tužbu protiv Srbije i zahtev za odštetu zbog agresije.