Briselski sporazum ili vladavina prava

Nezavisno od brzine, na pitanje da li srpski državni zvaničnici krše važeći Ustav i zakone pozivanjem građana na izbore koji se na teritoriji Srbije sprovode po propisima druge, samoproglašene i u Beogradu zvanično nepriznate države, Danas je od profesora Pravnog fakulteta Univerziteta Union Zorana Ivoševića i Bogoljuba Milosavljevića dobio različita tumačenja.

– Ne bi se reklo da je to kršenje Ustava, jer je reč o lokalnim izborima, čije je sprovođenje obaveza iz Briselskog sporazuma – kaže za naš list profesor Milosavljević.

Upitan da li je sporazum iz Brisela pravno stariji od Ustava Srbije, sagovornik Danasa kaže da je to „lepo pitanje“, ali napominje da „osim krutog ustavnog teksta postoji nešto što se zove ustavna i politička realnost „. On ne negira da takvo tumačenje otvara dilemu „čemu Ustav, ako ga svi krše“ i kaže da bi situacija bila jasnija ukoliko bi se o Sporazumu o normalizaciji odnosa i drugim briselskim dogovorima odredio Ustavni sud Srbije, bilo da njegova ocena bude „u okviru krutog tumačenja Ustava ili u skladu sa ustavnom realnošću“.

Profesor Ivošević kaže da se poziv Srbima da izađu na kosovske izbore „može pravdati političkim okolnostima, ali ne i sa stanovišta Ustava Srbije“.

– Briselski sporazum, kao ni raniji usmeni dogovori Beograda i Prištine, nisu u skladu sa Ustavom Srbije, koji predviđa organizovanje AP KiM, gde ne žive samo Srbi nego i pripadnici drugih nacionalnih zajednica. Zajednica srpskih opština je vanustavna kategorija, jer se ne pominje u Ustavu. Ako na osnovu Briselskog sporazuma treba da se integriše u kvazidržavu Kosovo, onda taj sporazum, kao i sve njegove posledice, uključujući i predstojeće kosovske izbore, nisu u skladu sa Ustavom i vladavinom prava, mada su u saglasnosti s državnom politikom – objašnjava za Danas profesor Ivošević, inače penzionisani sudija Vrhovnog suda.

On ističe da „politika ne može biti nezavisna od Ustava“ i da je Srbija „ u ozbiljnom procepu između poštovanja vladavine prava, što je prvi uslov pregovora sa EU, i sprovođenja Briselskog sporazuma“. Prema rečima profesora Ivoševića, vlast je morala prvo da promeni Ustav, pa tek onda da sklapa Sporazum.

Telekomunikaciona dilema

Umesto izjašnjavanja o predlogu dogovora o telekomunikacijama, koji je za srpsku stranu bio neprihvatljiv zbog formulacije o međunarodnom broju koji će Kosovo koristiti posle 2015, zvanični Beograd je juče Prištini ponudio kompromisni predlog, rečeno je Danasu u državnom vrhu. U vreme zaključenja ovog izdanja našeg lista čekao se odgovor Prištine.