Holandija nije bila uključena u sastavljanje rezolucije Velike Britanije o Srebrenici i nije trenutno članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Veoma je pohvalno što je premijer Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao komemoraciji u Potočarima i napadi na njega moraju da budu snažno osuđeni.
To je učinio i naš ministar spoljnih poslova Bert Kunders u svom saopštenju, ali mislim da mediji nisu izvestili o tome. Takođe, sastanak premijera Vučića sa Predsedništvom BiH ima pozitivne efekte. Pomirenje i saradnja u regionu su veoma važni ne samo za ekonomiju već i integraciju. Što se odnosa Srbije i Holandije tiče, oni se u velikoj meri unapređuju, o čemu govori i nedavna poseta ministra Kundersa Beogradu nakon prisustvovanja komemoraciji genocida u Srebrenici, kaže u razgovoru za Danas Loran Luis Stokvis, ambasador Holandije u Srbiji, odgovarajući na pitanje da li je činjenica da britanska rezolucija u UN nije usvojena imala uticaja na srpsko-holandske odnose, imajući u vidu stav da Holandija ocenjuje da se u Srebrenici desio genocid.
Ambasador Stokvis je za naš list takođe sumirao period proveden u Beogradu, budući da mu ovih dana ističe petogodišnji mandat. U tom kontekstu, izrazio je zadovoljstvo zbog napretka države na putu ka EU.
* Koji su to segmenti u kojima Srbija i Holandija intenzivno sarađuju?
– Dva ministra spoljnih poslova Holandije su posetila Srbiju u roku od godinu i po dana. Frans Timermans je bio dva puta, a Bert Kunders nedavno. Vidi se da oni žele da se stvari kreću napred, naročito kada je reč o ekonomskoj saradnji. Postoji ogroman potencijal za unapređenje tog segmenta. Srbija je veoma otvorena za ekonomiju, ali postoji još mnogo posla koji treba obaviti, uključujući regulative, tako da ćemo morati da nastavimo rad. Jedan od domena gde već sada vidim rezultate uloženih napora jeste poljoprivreda, gde imamo potpisan Memorandum o razumevanju, na osnovu kojeg smo uspostavili blisku saradnju. Takođe, uviđam da holandske kompanije u velikom broju dolaze da investiraju, trguju, razmenjuju znanja, pa sam veoma, veoma optimističan povodom toga. Želeo bih da kažem da Srbija igra i veoma važnu ulogu kao predsedavajuća Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju. Kao što je poznato, prošle godine je srušen putnički avion MH-17 i nadamo se da ćemo uz podršku OEBS-a rasvetliti okolnosti ove tragedije kako bismo procesuirali odgovorne za nju.
* Kako ocenjujete period proveden u Srbiji?
– Godine koje smo moja supruga i ja proveli u Beogradu bile su obeležene napretkom Srbije u procesu evropske integracije. Najpre ste postali država kandidat za članstvo, počeli su pristupni pregovore i sada čekamo da budu otvorena prva poglavlja. Ali, želeo bih da naglasim da smo svedoci procesa koji seže dalje od tehničkih rasprava o otvaranju poglavlja, kao i o tome kojim redosledom ona treba da budu otvorena. To je veoma važna diskusija jer postoji potreba da se definiše na koji način ćemo zajedno pregovarati i koja pitanja treba najpre rešavati. Postoji stav da najpre treba otvoriti poglavlja 23, 24 i 35 i ostaje kada će biti ostvareni uslovi za to, kao i da li je moguće poglavlje 32, koje se odnosi na finansijsku kontrolu, bude takođe otvoreno. Ali, od suštinske važnosti jeste za samu Srbiju da se odigra preobražaj, a to ima mnogo elemenata. Jedan od elemenata, kako je to naglašeno i u poglavlja 23 i 24, jeste vladavina prava, koja je važna za demokratiju, pravdu, ali i za investicije. Time se daju uveravanja biznismenima da mogu da dođu ovde, kao i domaćim investitorima da će njihov novac biti predočen u projekte. Dakle, značajno je uspostavljanje sigurnosti u vezi sa time šta su pravila, svesti o njihovoj složenosti i poštovanju, te kreiranje sistema u kojem će pravosuđe biti delotvorno i nezavisno. Ako pogledate ne iz tačke gledišta institucija već građanina i biznismena postaje jasno da svi imaju pravo na efikasno pravosuđe. Imam brojne kontakte i prijatelje u pravosuđu, u Udruženju sudija, Tužilaštvu, Ministarstvu pravde i osećam da s jedne strane postoji institucionalni okvir, kao i realna potreba za nezavisnošću sudstva. Takođe, vidim da Tužilaštvo čini napore da to bude ostvareno zarad dobrobiti građana.
* Očekujete li da do kraja godine budu otvorena prva poglavlja u pregovorima Srbije sa EU?
– Stvari treba posmatrati sa tehničkog i političkog aspekta. Kada je reč o tehničkom segmentu, već je učinjeno mnogo toga, uključujući završetak skrininga, u kojem je učestvovalo oko 3.000 službenika, ali, recimo, za poglavlje 23 još nije usvojen akcioni plan. Politički domen se odnosi na ispunjavanje Briselskog sporazuma i postizanje dogovora Beograda i Prištine o pitanjima koja su sada na pregovaračkom stolu, odnosno o mostu u Mitrovici, telekomunikaciji, zajednici srpskih opština i energetici. Mislim da postoje dobre šanse da se to i ostvari, a kada se to dogodi moći će da budu otvorena prva poglavlja.
* Smatrate li da je moguće postizanje dogovora Beograda i Prištine već narednog meseca?
– Moram da naglasim da pregovore vode dve strane pod pokroviteljstvom visoke predstavnice EU i da mi kao država ne učestvujemo u njima. Dakle, teško je da ocenjujem dinamiku pregovora i da imam pravo na to, ali mi sa velikom pažnjom gledamo na ishod pregovora, zainteresovani smo kako će stvari funkcionisati.
* Da li Holandija podržava kandidaturu Kosova u Unesku?
– Holandija je priznala Kosovo kao nezavisnu državu i stoga ako budu ispunjeni uslovi za takvo članstvo, u principu nećemo biti protiv prijema Kosova u Unesko. Ipak, ne znam da li su ti kriterijumi za članstvo ostvareni.
* Kako ocenjujete spoljnu politiku Srbije, koju karakteriše balansiranje između EU i Rusije? Da li je to balansiranje održivo?
– EU nije samo zajednica koja se odnosi na ekonomiju već je to i spoljnopolitičkom smislu. Pridruživanje EU znači i usklađivanje sa njenom spoljnom politikom. Ipak, postoji nerazumevanje da se mora napraviti izbor, da možete sarađivati samo sa jednom ili sa drugom stranom. Možete da uvidite da i države EU imaju prilično široku saradnju sa Rusijom, to se mora priznati. Sankcije se primenjuju zbog krize u Ukrajini i nezakonite aneksije Krima, ali postoje velike veze između država EU i Rusije. Dakle, ne treba to stavljati u kategoriju „ili ili“.
Usredsređenost na vladavinu prava
* Šta će biti vaša naredna dužnost?
– Idem u penziju, ovo je moj poslednji posao. Bilo je odlično jer vidim potencijal da Srbija postane dragocena članica EU. Holandija želi da je vidite kao partnera na tom putu. Mi smo već dosta investirali u projekte, u ovom trenutku usredsređeni smo na vladavinu prava. Nastaviću da pratim ovaj proces sa velikim interesom jer ovde imam mnogo prijatelja. Vidim pozitivne snage, vidim da Srbija ide napred, skoro celog života sam svedok pridruživanja država EU tokom svog mandata video sam kako taj proces teče u Španiji, Portugalu i Grčkoj, Poljskoj i Slovačkoj. Uvek dođe trenutak kada se država priprema da napravi sledeći korak i taj složen proces nije uvek vidljiv posmatračima. Znam da je u Srbiji mnogo toga urađeno, iako ne vidimo uvek rezultate, ali kada vidim opseg rada u pojedinim ministarstvima i vremenski okvir da nešto bude urađeno mislim da možemo da budemo optimisti da će planovi biti sprovedeni u delo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
