Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i premijer Aleksandar Vučić u svega dva dana razlike sastali su se sa patrijarhom Irinejom kako bi sa njim razgovarali o Kosovu. Nikolić se od stupanja na funkciju predsednika često sastajao sa patrijarhom, a najviše susreta bilo je tokom 2013, kada su se sastali najmanje šest puta – dva puta u februaru, aprilu, dva puta u maju i u septembru. Sagovornici Danasa ocenjuju da je SPC postala nezaobilazan faktor u razgovorima o Kosovu, ali pojedini kažu da nije toliko važna za donošenje odluke već više za kreiranje javnog mnjenja.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je juče da je s patrijarhom Irinejom razgovarao o predlogu platforme za Kosovo i Metohiju, koja će, kako je rekao, ići u pravcu onog što Srbija može da prihvati kao konačno rešenje, a da ne ugrozi svoj suverenitet i teritorijalni integritet. Nikolić je dodao da, kao pripadnik SPC, uvek želi da zna stavove Sinoda i da razmena mišljenja s patrijarhom pomaže „da mnoge stvari budu jasnije“.
„Mislim da je potreba da se češće sastajemo sada veoma izražena, u vreme ili u godini kada ćemo možda biti na velikim iskušenjima i rešavati velika srpska pitanja“, zaključio je predsednik Srbije.
Sastanak sa patrijarhom imao je u utorak i premijer Vučić, koji je Irineja informisao o njegovoj poseti Kosovu. Patrijarh Irinej pohvalio je trud koji Vlada Srbije ulaže u preporod države i izrazio želju za češćim susretima s predstavnicima državnog rukovodstva.
Nikola Knežević iz Centra za istraživanje religije, politike i društva navodi za Danas da su česte posete predsednika Nikolića i Vučića patrijarhu savetodavnog i informativnog karaktera. On dodaje da nastavak delikatnih pregovora sa Prištinom zahteva da se uzme u obzir i mišljenje crkve koja igra veliku ulogu u održavanju kulturnog i nacionalnog identiteta srpskog naroda na Kosovu.
„Nije neobično za prostor Zapadnog Balkana da vidimo česte posete političke elite verskim velikodostojnicima imajući u vidu ulogu koje crkve i verske zajednice igraju u javnom, a neretko i posrednim putem u političkom životu. Dakle, radi se o jednoj vrsti političke religije prisutne u čitavom regionu. Bez sumnje je da su odnosi crkve i vlasti u Srbiji u poslednjih nekoliko godina u značajnom usponu i ovaj trend će se nastaviti imajući u vidu političku delikatnost pregovora sa Prištinom i činjenicu da dobri odnosi sa crkvom ovde predstavljaju značajan politički kapital“, ističe Knežević dodajući da podrška patrijarha ne znači apriori i apsolutnu podršku crkve, jer ima vladika od kojih neke imaju snažan uticaj u crkvi ali na pregovore ne gledaju blagonaklono.
Stručnjak za komunikacije i urednik portala „Ko je odgovoran“ Igor Avžner ističe za Danas da je SPC uvek bila nezaobilazan segment kada je reč o razgovorima o Kosovu i da je to tako bilo i za Koštunicu, i za Tadića, sada naprednjacima, a verovatno će biti i sledećima koji dođu na vlast.
„Vlast želi da postigne dogovor u pripremi opšte medijske slike, koja između ostalog podrazumeva i saglasnost u stavovima verske zajednice. Bez obzira što je crkva razdvojena od vlasti za škakljiva pitanja poput Kosova svi političari traže neki vid saglasnosti i odobrenja za buduće korake. Međutim, crkva nije toliko bitan faktor za donošenje odluka, koliko za kreiranje javnog mnjenja. U teškim trenucima kakvi nam predstoje potrebno je da se svaka rupa zapuši“, napominje Avžner.
Bez susreta sa drugim verskim zajednicama
Nikola Knežević kaže da susreta sa predstavnicima drugih verskih zajednicama nema, bar ne u toj meri, iz razloga što njihov značaj iz političkog aspekta nije toliko relevantan, odnosno da stiče utisak da ih tako vlasti posmatraju. „Trebalo bi tim odnosima pristupati drugačije jer značaj Rimokatoličke crkve – Vatikana u geopolitičkim procesima nije zanemarujuć, a naročito u Hrvatskoj kao susednoj državi koja može imati uticaj na procese pridruživanja ili primera radi uticaj evanđeoskih protestanata na američku politiku“, objašnjava Knežević.
Platforma zahteva saglasnost
Upitan kada će javnost moći da vidi platformu o Kosovu, Tomislav Nikolić je juče rekao da će se o tome blisko i intenzivno dogovarati s premijerom Aleksandrom Vučićem zato što takav dokument zahteva opštu saglasnost, ili bar saglasnost skupštine za ono što vlada u ime predsednika bude predložila. „To nije dokument na kojem bismo se prepirali, to je dokument na kojem moraju da se pronađu rešenja iza kojih će stati vlada kao organ koji to treba da sprovede i koji pregovara u Briselu“, istakao je Nikolić. On je pozvao na strpljenje, rekavši da najpre treba da prođe prvi sastanak Beograda i Prištine u Briselu, predviđen za 9. februar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
