Ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije biće objavljen za dve nedelje i u njemu će „sigurno biti pozitivnih procena i konstruktivnih kritičkih tačaka“, izjavio je sinoć Majkl Davenport, šef kancelarije EU u Srbiji, govoreći na debati o temi „Srbija i EU – koji su naši uslovi“, u organizaciji Instituta za evropske poslove. Davenport je naglasio da će u ovog puta biti „više konkretnijih uputstava“ Vladi, „što je novost u ovogodišnjem izveštaju“ u kojem, kako kaže, ipak „ne možete očekivati iznenađenja“. On je dodao i da očekuje otvaranje prvih poglavlja do kraja godine.
Debata, kojom je moderirala Olja Bećković, nije dala odgovor na naslovno pitanje „koji su naši uslovi“ za ulazak u EU, pri čemu bi jedini zaključak mogao da bude, kako je u jednom trenutku nagovestila i sama moderatorka, da Srbija ustvari i nema nikakve uslove.
Na skupu nije pojavio nijedan predstavnik Vlade Srbije, ali ni spisateljica Biljana Srbljanović, čije je učešće takođe bilo najavljeno. Zato je kao govornik morao da „uskoči“ Majkl Davenport, koji je debati trebalo da prisustvuje samo kao slušalac. Uz njega i Bećkovićevu, o odnosu Srbije i EU raspravljali su još Jovo Bakić, predstavljen samo kao docent na Filozofskom fakultetu, Zoran Lutovac, bivši ambasador Srbije u Crnoj Gori i ministar za evropske integracije u vladi u senci Demokratske stranke i Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava.
Tri teme su obeležile veče: Stanje medijskih sloboda u Srbiji, pitanje da li je Evropskoj uniji stalo samo da Srbija prizna Kosovo zbog čega će „zažmuriti“ na sve ostalo, i urušavanje evropskog sistema vrednosti u kontekstu izbegličke krize.
Na prvoj temi je insistirala Olja Bećković.
„Da li je to jasno kao dan da će EU zatvoriti oči i pred stanjem u medijima sve dok se ne reši Kosovo“, upitala je poznata novinarka.
Lutovac: „To je ključni razlog“.
U ostatku debate Davenport se branio da je „stav Evropske komisije oko medija već objavljen“ i da će se novi „izveštaj baviti i problemima u medijskoj sferi“, dok je Bećković tvrdila da „ovakav sastav (panelista) na javnom servisu ne bi bio moguć“ i upitala da „da li postoje uslovi za jednako predstavljanje svih partija u medijima, ako kažemo da će biti prevremenih izbora“ na šta je od Bakića dobila odričan odgovor.
Rasprava se razvila i oko Davenportovog odnosa sa Vučićem:
Bećković: „Ako se Davenport plaši i pušta da se ovaj dere na njega na konferenciji i priča kako EU plaća… a on ništa“…
Davenport: „Govorite o konferenciji od pre godinu dana…ja sam odgovorio na pitanje novinarke i pričao o tome da ćemo pratiti stanje na medijskoj sceni… nisam ćutao“…
Bećković: „Ne plašite se“.
Davenport: „Da li bi trebalo da se plašim“?
Bećković: „Ja se plašim“.
Davenport: „Ja se ne plašim nijednog od vaših političara. Mislim da bi to bilo malo čudno“.
Zanimljiv je bio i dijalog o odnosu EU prema Srbiji“.
Bećković: „Deo javnosti misli da mi nemamo više nikakvih uslova prema EU. Jel' bio premijer u Srebrenici? Jeste. Jel' tamo isponižavan? Jeste. Jel' pozvao Bakira Izetbegovića u Beograd? Jeste. Jel' Hrvatska zatvorila granice prema Srbiji? Jeste. Kako EU tri dana nije mogla da odluči da li je prekršen SSP? Jel' da, da nas EU baš i ne poštuje“?
Tu se umešala Biserko sa svojim komentarom: „Pa ne poštujemo ni mi druge“.
Sa svoje strane, Davenport je kritikovao Hrvatsku rekavši da je „zatvaranje granice bio dobar primer krize, gde je EK jasno podržala prava zemlje kandidata za članstvo u implementaciji ugovora koji važi za sve zemlje članice“.
„Svako od nas ko ima više od sedam godina zna da je bio prekršen SSP. Šta ste čekali dva dana da to zaključite?“, nije ga puštala Bećković.
„To je bila krizna situacija i to zatvaranje granice je bilo više političko i nije suštinski bilo povezano sa izbegličkom krizom“, odgovorio je šef EU u Srbiji.
Pitanje ljudskih prava u EU je bila Bakićeva glavna tema u kojoj je on EU nazvao neozbiljnom zajednicom, od koje je samo Srbija manje ozbiljna.
„Na osnovu čega EU, oličena u Viktoru Orbanu zaslužuje više poštovanja od katastrofalnog Aleksandra Vučića? Mi živimo u skandaloznom svetu gde je EU pogazila svoja načela. Mađarska stvara Evropu tvrđavu. U francuskoj je Nacionalni front najjača stranka. Da li su muslimani sledeće žrtve Evrope posle Jevreja? Užas je kada Vučić ima pravo kada poziva EU na odgovornost prema izbeglicama, jer se on bolje ponaša prema njima i od Mađara i od Grka i od vaše zemlje. Dejvid Kameron ne može uživati poverenje jednog normalnog evroprejca, kada traži da francuska policija fizički spreči ulazak izbeglica u Veliku Britaniju. Zlatna zora, Nacionalni front i konzervativci – u EU stiže puzeći fašizam. Kameron, Sarkozi i UKIP se utrkuju ko će biti veći ksenofob i islamofob. Sva ta predavanja koja smo devedesetih slušali od EU, da li je to samo jedna budalaština?“, pitao je Bakić Davenporta.
„To što ste rekli je činjenica. Ksenofobičnost jeste opasnost, desnica je mnogo jača i postoji tendencija zatvaranja granica. Ali, koji bismo mi imali alat da se protiv toga svega borimo, kada ne bi postojali mehanizmi EU koji služe za to – solidarnost i naše međunarodne obaveze“, uzvratio je Davenport, sa kojim se Bakić složio da Srbija treba da ide ka EU, „dok se EU ne fašizuje“.
„Bez Srbije EU neće biti kompletna“, konstatovao je Davenport.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
