Zoran Đinđić je bio jedan od retkih primera koji pokazuju da Platonov ideal o filozofima kao najboljim vladarima može da postoji u stvarnosti. On je bio mislilac, vernik i pragmatičar – kaže za Danas Johanes Ajgner, ambasador Austrije u Srbiji, komentarišući značaj i zaveštanje tragično stradalog premijera.
Ajgner ukazuje da je „sa svojim dubokim znanjem o evropskoj filozofiji, naročito marksizmu, koji je temeljno izučio i odbacio“, Đinđić bazirao svoje političko delovanje na „verovanju u dostojanstvo, snagu i odgovornost pojedinačnog ljudskog bića“.
– Bio je uveren da moderno, liberalno, slobodno društvo i država mogu da se pojave samo s kritičnom masom pojedinaca koji su odgovorni za svoje postupke. I bio je uveren da Srbija, uprkos teškom nasleđu kolektivizma, ne samo socijalističkom, može da se preobrazi u društvo takve vrste. Ne da ostane, da tako kažem, novorođenče u sjajnoj izolaciji, već da se pridruži velikoj evropskoj porodici, gde Srbija i pripada – komentariše sagovornik Danasa.
U tom kontekstu, ambasador Ajgner kao primer navodi Đinđićeve reči „kao čoveka koga drže pod vodom 50 godina, u njegovoj želji da dođe do vazduha, do kiseonika, tako i Srbiju ne može ništa da zaustavi na tom putu do kiseonika, a to je Evropa, to je porodica demokratskih, modernih, razvijenih zemalja.
– Ovde vidim i značaj i, još uvek uglavnom neispunjeno zaveštanje, Zorana Đinđića, što za mene, takođe, znači da će „evropska staza“ biti uspešno pređena samo ukoliko ima dovoljno prostora za sve da slobodno dišu, bilo da je reč o ekonomskom, kulturnom ili političkom smislu. A to ne važi samo za Srbiju – zaključuje Johanes Ajgner.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
