Đurić: Rok za statut ZSO je 25. decembar

 Prištinski zvaničnici u izjavama za javnost neretko u briselske dogovore naknadno učitavaju sadržaje koji u njima ne postoje. Tako se svesno licitira rokovima za izradu statuta ZSO, iako i u samom dokumentu eksplicitno piše, a i međunarodni zvaničnici poput Mekalistera jasno su stavili do znanja da statut mora da bude završen do 25. decembra – najkasnije četiri meseca od potpisivanja sporazuma – kaže u razgovoru za Danas Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM Vlade Srbije, negirajući tvrdnje prištinskih zvaničnika da su se Beograd i Priština usaglasili u Briselu da ZSO neće biti pre nego što se ugase sve „paralelne srpske institucije“.

*Priština tvrdi i da su dogovorom ZSO srpska prosveta i obrazovanje „direktno prešli u kosovski sistem“. Da li je Vlada Srbije svesna da bi to moglo da dovede do masovnog iseljavanja Srba sa KiM?

– Zdravstvo i prosveta na KiM ostaju u sistemu Srbije – biće finansirani iz budžeta i pod kontrolom Republike Srbije. To nikada nije ni bila tema Briselskog dijaloga. Svaka druga interpretacija onoga što je potpisano u Briselu nije umesna.

* O čemu će se razgovarati u nastavku političkih pregovora 13. oktobra? Da li je Beograd spreman za rad na konceptu nove faze dijaloga koja treba da vodi ka potpisivanju međunarodnog pravno obavezujućeg sporazuma 2016, kako najavljuju kosovski zvaničnici, pozivajući se na Nemačku?

– Mi smo u kontaktu sa predstavnicima EU već kandidovali teme o kojima smo zainteresovani da razgovaramo u nastavku procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Neke od njih su status i imovina SPC, obezbeđivanje učešća Srba u prištinskim institucijama u garantovanom procentu, uspostavljanje aviolinije Beograd-Priština, kao i pitanje imovine generalno. Očekujem da sledeće nedelje, pored tih tema, premijeri sa gospođom Mogerini razgovaraju i o dinamici primene do sada postignutih dogovora. Za nas razgovori u Briselu nemaju alternativu, osim ako zamrzavanje procesa ili destabilizaciju u regionu neko ne doživljava kao alternativu.

*Da li to znači da je za Beograd status KiM rešen, što tvrdi i Priština, i u kom statusnom i institucionalnom okviru se ti odnosi zapravo „normalizuju“?

– Za Beograd je status KiM definisan Ustavom Srbije i Rezolucijom 1244 SB UN. Uveren sam da je u Briselskom dijalogu moguće napraviti značajne pomake u normalizaciji odnosa i za svakodnevni život građana na KiM ukoliko se tokom tog procesa pitanje statusa ostavi po strani i ako bude obostrane volje za direktnim razgovorom o temama koje je moguće rešavati bez posredovanja EU.

*Kako objašnjavate stav Ministarstva odbrane da „postojanje oružanih snaga Kosova, što se tiče samo operativnih sposobnosti, ne predstavlja realnu pretnju po Srbiju“. Da li je to stav cele vlade, jer je KiM, po Ustavu, formalno deo države Srbije?

– Kancelarija za KiM se ne upušta u bezbednosne procene, niti druge analize koje su u delokrugu drugih državnih organa, ali je sigurno da su Vlada Srbije i resorna ministarstva u stalnom angažmanu na zaštiti naših nacionalnih interesa. Politički stav Vlade Srbije o vojnom prisustvu na KiM je principijalan i zasniva se na onome što je sadržano u Rezoluciji 1244 SBUN i Kumanovskom sporazumu, koji ne predviđaju mogućnost postojanja nekakve vojske Kosova.

*Kako komentarišete ocene kosovskih zvaničnika da se SNS vlada pokazala kao „najozbiljnija“ od svih dosadašnjih vlasti u Beogradu u formalno-pravnom zaokruživanju „kosovske realnosti“ i sprovođenju Ahtisarijevog plana, koji je Skupština Srbije 2007. u celosti odbacila?

– Istina je da je ova Vlada Srbije više nego sve prethodne uradila na normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, poboljšanju uslova života naših građana na KiM i jedinstvenog delovanja političkih predstavnika Srba u privremenim institucijama. To smo učinili tretirajući KiM kao autonomnu pokrajinu Srbije i tako ćemo činiti i u budućnosti. Ponoviću, uveren sam da je u dijalogu moguće napraviti značajne pomake jedino ukoliko se pitanje statusa ostavi po strani. Stavljanje dijaloga u kontekst Ahtisarijevog plana je neosnovano, jer on niti je deo niti prateći dokument briselskih dogovora, niti ga Beograd prepoznaje kao relevantan.

*Zbog čega onda SPC, koja se zajedno sa Vladom Srbije bori protiv članstva Kosova u Unesku, traži garancije za primenu Aneksa pet Ahtisarijevog plana, koji ste i Vi najavili kao okvir za razgovor o crkvenoj baštini?

– U međunarodnoj komunikaciji taj dokument ima specifičnu težinu, a na KiM je deo političke realnosti do te mere da je integrisan u ustav privremenih institucija samouprave u Prištini i obavezujući za albanske političke strukture. Podsetiću da Aneks pet tog akta, između ostalog, sadrži odredbu po kojoj je Priština obavezna da garantuje nepovredivost pokretne i nepokretne imovine SPC. Danas, kada su u Prištini u opticaju legislativni nacrti kojima se SPC preti otimanjem imovine, a u međunarodnim telima pokrenuta inicijativa za svojevrsno prekrajanje istorije, posežemo za svim dostupnim argumentima u zaštiti naše države, crkve i kulturne baštine.

Prioritet državne politike

* Kako komentarišete ocene da premijer Vučić u javnim nastupima gotovo da i ne pominje KiM i da li ima novih momenata u vezi sa njegovom posetom južnoj pokrajini?

– Kosovo i Metohija je bilo i ostaće jedan od prioriteta državne politike Srbije. Premijer Aleksandar Vučić je to potvrdio i ličnim angažovanjem i rezultatima u briselskim razgovorima, ali i prisustvom na terenu i javnim nastupima. O njegovoj narednoj poseti Kosovu i Metohiji javnost će biti blagovremeno informisana.

Uhapšeni radnici parka „Šara“

Specijalne jedinice KPS Rosa juče su uhapsile 15 Srba – radnika Nacionalnog parka „Šara“ na Brezovici. Svi uhapšeni se nalaze u pritvoru u Uroševcu, javlja portal Kossev.net. Marko Đurić je juče u Briselu na vanrednoj konferenciji za novinare izjavio da je reč o „gaženju Briselskog sporazuma i provokaciji uperenoj protiv cele Srbije“. Đurić će u Briselu narednih dana sa zvaničnicima EU i Prištine razgovara o primeni postignutih dogovora, temama za nastavak dijaloga i predstojećem sastanku premijera Srbije i Kosova 13. oktobra.