Države na udaru, javnost na dobitku

To za naš list ocenjuje Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost Srbija, dok su svi sagovornici Danasa saglasni da je objavljivanje oko 250.000 tajnih dokumenata američke diplomatije u interesu javnosti.

Prošla su samo tri dana otkako su Vikiliks i nekoliko uticajnih zapadnih medija objavili depeše i uputstva Stejt departmenta posvećene situaciji u svim delovima planete, što je ocenjeno kao „11. septembar svetske diplomatiji“. Srbija, ponovo, ostaje na repu globalnih događaja. Predstavnici srpskih vlasti za sada o svemu ćute, mada udar na lokalnom nivou tek sledi, kada budu objavljene 994 depeše upućene iz Ambasade SAD u Beogradu, kao i više od dve hiljade iz Zagreba, Prištine, Sarajeva, Podgorice, od kojih će mnoge biti povezane sa Srbijom.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti ocenjuje za Danas da bi posledice na globalnom nivou mogle da budu dalekosežne, „u zavisnosti od toga da li će dokumenti biti dostupni u integralnom obliku“. Nenadić smatra da je dobro što se ovakvi podaci objavljuju, „iako se i dalje postavlja pitanje da li nešto što je klasifikovano kao tajni dokument treba da bude tajna, ukoliko krši zakon“.

On ističe da selektivno objavljivanje podataka može dovesti do loših posledica, ali dodaje da nije opravdano kriti informacije ukoliko su u suprotnosti sa zakonom. „U svakom slučaju, za medije su veoma dobre ovakve situacije, jer pristup tajnim dokumentima podiže rejting. Međutim, sa stanovišta državnih institucija ovakvi događaji mogu biti pogubni“.

Što se Srbije tiče, navodi Nenadić, poruka bi bila da predstavnici vlasti konačno moraju da se pozabave Zakonom o tajnosti podataka, kako bi preispitali opravdanost oznaka tajnosti dokumenata. „Prošlo je dve godine od kako je donet ovaj zakon, i očigledno je da se neće ispoštovati rok za preispitivanje tajnosti podataka. Bez obzira šta se krije u depešama o Srbiji i šta god da se objavi, vlast u Beogradu mora da se pozabavi Zakonom o tajnosti podataka“, zaključuje Nenadić.

Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije, slaže se sa ocenom italijanskog ministra Franka Fratinija da je objavljivanje tajnih dokumenata za američku spoljnu politiku „ravno katastrofi“. Smajlovićeva ističe za Danas da je „strahovito poljuljan američki kredibilitet kao sagovornika u svetskim poslovima“. O tome svedoči, ukazuje ona, i obećanje Hilari Klinton da će se Stejt department pobrinuti da se ovako nešto više nikada ne desi.

Naša sagovornica smatra da je obelodanjivanje tajni diplomatije SAD „san svakog novinara koji se bavi spoljnom politikom“. „Država sme i mora da štiti državne tajne, a mediji su tu da ih otkrivaju. Posao novinara je da u interesu javnosti proveravaju da li države čine ono za šta se javno zalažu. Vikiliks je poslužio kao transmisija između takozvanih duvača u pištaljku i najuglednijih svetskih medija i time je učinio ogromnu uslugu javnosti u svakoj zemlji“.

Predsednica UNS podseća da je američka državna sekretarka Hilari Klinton posredno potvrdila autentičnost dokumenata, „a naša država demantuje ono što se odnosi na nas“. Budući da su Amerikanci, objašnjava Smajlovićeva, poslednjih desetak dana upozoravali svoje sagovornike u svetskim prestonicama šta da očekuju, „mogu samo da pretpostavim da će otkrića koja se odnose na Srbiju biti neprijatna. Mi smo se već svrstali u mali broj zemalja koje nastoje da sve demantuju, zajedno sa Iranom i Turskom. Mislim da je to loš znak za ono što sledi narednih dana“, zaključuje Ljiljana Smajlović.

Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, ističe za Danas da „sve što pomaže javni interes treba da bude dostupno građanima svih zemalja, bez obzira na oznaku tajnosti“. Obradović navodi da je slučaj Vikiliks prekretnica u istoriji savremenog novinarstva, diplomatije i međunarodnih odnosa.

„Teško je reći koje će sve globalne posledice biti zbog objavljivanja ovih podataka, ali javnost zaslužuje da sazna što više detalja“, smatra naš sagovornik. Međutim, ukazuje Obradović, u Srbiji se neće ništa promeniti, jer su mediji i dalje pod velikim uticajem političkih stranaka.