FILE: Proširenje u interesu EU

– Proširenje je bilo uspešno u prošlosti i može biti u budućnosti. Potrebna nam je snažna i kredibilna politika proširenja, jer se time ojačava mir i stabilnost u Evropi. Proširenje nas čini jačim, bolje opremljenim da promovišemo svoje vrednosti i interese da preuzmemo svoju ulogu globalnog igrača – poručio je on predstavljajući izveštaje o napretku devet zemalja.

Navodeći da je današnji izveštaj prvi paket pripremljen od stupanja na snagu Lisabonskog sporazuma, File je rekao da sada „možemo zajedničkim snagama sa visokom predstavnicom za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton efikasno rešiti ključna pitanja regiona“.

On je međutim upozorio da politika proširenja, da bi nastavila da bude uspešna, mora biti kredibilna.

– Kredibilitet znači rigorozno uslovljavanje aplikanata. Kandidati se mogu pozvati u članstvo EU samo kada su potpuno spremni. Pravila igre su ista za sve , zemlje kandidati moraju razviti kapacitet da ispune sve zatheve i o tome se ne može pregovarati – naglasio je File.

Evropska komisija je danas objavila godišnji izveštaj o napretku Srbije u evropskim reformama iz kojeg proizlazi da je Srbija u određenoj meri napredovala u političkoj demokratizaciji, uz izvestan oporavak privrede i rast domaćeg bruto proizvoda.

Evropska komisija traži i bitna poboljšanja u reformi pravosuđa i suzbijanju korupcije, a hvali srpske vlasti za vidljive uspehe u bitki protiv organizovanog kriminala i poboljšanju saradnje sa susedima, posebno sa Hrvatskom i Bosnom.

“Vlada je ostala stabilna i nastavlja da ispoljava visok stepen saglasnosti o uključivanju u Evropsku uniju kao strateškom prioritetu“, podvlači EK u analizi pridruživanja Srbije evropskim strukturama.

Srpska vlada, kako dodaje, i dalje primenjuje odredbe trgovinskog dela Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju „mada priprema i primena novih zakona moraju biti znatno delotvorniji“.

Prema ovom izveštaju i Strategiji proširivanja Evropske komisije, za dalji obostrano željeni brži napredak Srbije ka članstvu EU ostaje dostizanje pune saradnje s Haškim sudom.

Ta saradnja zajedno s dobrim delovanjem pravosuđa i suzbijanjem organizovanog kriminala i korupcije, predstavlja takođe ključne stavke za odluku Saveta ministara EU o davanju Srbiji statusa kandidata za članstvo u Uniji o čemu EK priprema „mišljenje“.

U izveštaju se podseća da je to prošlog meseca naglasio Savet ministara EU.

Evropska komisija je dosad stalno stavljala do znanja da smatra da srpske vlasti čine sve u svojoj moći da se ta saradnja dovrši hapšenjem dvojice preostalih haških optuženika.

U izveštaju za 2010. se ističe da je tužilac Haškog suda u poslednjem izveštaju Savetu bezbednosti UN „predočio da je Srbija blagovremeno i primereno odgovarala na zahteve tužioca za dobijanje dokumenata, pristup arhivama i svedocima“.

Tužilac tribunala u Hagu je „istakao profesionalizam i predanost operativnih službi koje tragaju za beguncima mada je preporučio da Srbija preispita strategije za hapšenje odbeglih optuženika Ratka Mladića i Gorana Hadžića“.

„Nužno je da Srbija pojača operativne sposobnosti i usvoji mnogo stroži multidisciplinarni pristup hapšenju begunaca“, dodaje EK i kaže da na to utiče i nedovoljan broj stručnih vojnih analitičara i obaveštajaca.

U dokumentu EK se dodaje da su srpske vlasti uspostavile dobru saradnju i s Euleksom oko istraga ratnih zločina na Kosovu.

EK smatra i da su usvojeni važni zakoni za civilni nadzor nad delovanjem snaga bezbednosti, ali da je parlamentarna kontrola na tom polju slaba.

Valjana dopuna i dovršetak Reforme pravosuđa u Srbiji su u izveštaju EK označeni kao neodložni zadatak jer je to bitna stavka uslova političke demokratije, ispunjavanja Kopenhagenških merila, a povezano je neposredno i s daljim nužnim uspesima u bitki protiv organizovanog kriminala, korupcije, sukoba interesa.

Komisija u Briselu stavlja do znanja da zbog toga postoji „ozbiljna zabrinutost“.

Velike zamerke i „ozbiljna zabrinutost“ isto kao kad su u pitanju ostale zemlje Zapadnog Balkana, upućene su i na račun „opšterasprostranjene korupcije“.

Vidan napredak je, ocenjuje se u ovoj analizi, ostvaren u bitki protiv organizovanog kriminala kao i u saradnji ključnih bezbednosnih službi u Srbiji, regionu i međunarodnoj ravni.

Od Srbije se traži i „predusretljiviji stav“ prema učešću Kosova u regionalnoj saradnji i trgovini, uz prihvatanje kosovskog carinskog pečata kao i dalje snaženje saradnje s Euleksom.

EK ocenjuje da u Srbiji postoje valjani zakoni protiv diskriminacije, ali da je to i dalje slučaj kad su u pitanju Romi, homoseksualna zajednica, žene, nacionalne manjine, uz opasku da je parada homoseksualaca bila napredak ka jamčenju ustavnih prava.

„Te grupe kao i borci za ljudska prava i novinari su na udaru govora mržnje i pretnji na šta vlasti retko reaguju“, ukazuje EK.

Ocenjeno je da „dobar napredak ostvaren u zaštiti manjina“, da su „u Vojvodini sve bolje prilike u odnosima među etničkim grupama“, dok i dalje ima nevolja s formiranjem nacionalog saveta Bošnjaka.

Komisija u Briselu je ocenila da je vlada u Beogradu održala makroekonomsku stabilnost privrede uz izvestan rast bruto domaćeg prozvoda, ali i nedovoljnog napretka u strukturalnim reformama, privlačenju stranog kapitala.

Srpska vlada je u srednjoročnom programu predstavila i „realističan makrofinansijski scenario, uveliko u saglasnosti s programom reformi“.