EK za status kandidata bez obzira na Hag

Komisija će 15. juna početi pisanje godišnjeg izveštaja o napredovanju Srbije u procesu evropske integracije, u kojem će se nalaziti i njeno mišljenje, odnosno preporuka Savetu EU o kandidaturi i početku pregovora. Očekuje se da će izveštaj biti saopšten 12. oktobra, kako bi Savet, koji okuplja šefove država ili vlada 27 zemalja članica, na decembarskom zasedanju doneo konačnu odluku.

Čini se da je u EK postignut konsenzus da bi vlastima u Beogradu u izvesnoj meri trebalo „progledati kroz prste“ u vezi s onim što se sagledava kao nedovoljna saradnja s Tribunalom u Hagu, kazali su našem listu sagovornici iz okruženja komesara za proširenje Štefana Filea. Kako objašnjavaju, stav Brisela je da bi na prevladavanju stepenice sticanja statusa kandidata Srbiji trebalo načiniti određene ustupke, odnosno da bi se moralo „iskazati razumevanje“ za napore koje vlada u Beogradu preduzima. To se odnosi i na eventualno neispunjavanje pojedinih, istina manjih, obaveza iz prošlogodišnjeg Izveštaja o napretku. U kontekstu uspeha srpske kandidature, mnogo važnija od Haga biće procena konstruktivnosti Beograda u dijalogu s Prištinom, kao i usvajanje ključnih reformskih zakona u Skupštini Srbije, poput onih o restituciji, javnoj svojini i finansiranju stranaka, navode Danasovi izvori iz sedišta Komisije.

Međutim, većna sledećem stepeniku, a to je određivanje datuma početka pretpristupnih pregovora, svi reformski zadaci moraju biti realizovani, uključujući „punu saradnju“ s Haškim tribunalom. Dakle, stav je da će se prema Srbiji postupati kao prema Crnoj Gori, koja je prošle godine dobila status kandidata, ali ne i datum pregovora, objašnjavaju briselski sagovornici našeg lista, zaključujući da se očekuje da novi izveštaj haškog tužioca Serža Bramerca o saradnji Srbije s Tribunalom neće biti pozitivan.

Bramerc danas počinje dvodnevnu posetu Beogradu, tokom koje će se sastati s predsednikom Srbije Borisom Tadićem, ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem, šefom Nacionalnog saveta za saradnju s Tribunalom Rasimom Ljajićem, tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem, kao i s predstavnicima operativnih službi koje tragaju za beguncima. Nedugo potom, tužilac će Savetu bezbednosti UN poslati svoj izveštaj, koji će 6. juna predstaviti u govoru pred Savetom u Njujorku.

Pomenuto „prosrpsko“ raspoloženje u Evropskoj komisiji ipak nije garancija da će Srbija zaista postati zvanični kandidat za pristupanje. Naime, za tako nešto neophodna je odluka Saveta EU, koji donosi politički stav, na bazi konsenzusa svih 27 država članica. Dovoljno je da jedna od njih „zategne“ i od ostvarenja strateškog cilja vlasti u Beogradu neće biti ništa. Danasovi sagovornici iz sedišta EK nisu želeli da prejudiciraju odluku Saveta, mada su podsetili da je ovo najviše telo Unije do sada po pravilu prihvatalo preporuke Komisije.

Ipak, diplomatski izvori našeg lista u Beogradu upozoravaju da Holandija, bar za sada, nije spremna na kompromisno rešenje i da njeni predstavnici, i zvanično i u neformalnim kontaktima, insistiraju na principu „pune saradnje“ s Haškim tribunalom kao ključnom uslovu za uspeh srpske kandidature. Samim tim, upravo bi holandski glas protiv u Savetu EU bio taj koji bi blokirao Srbiju u procesu integracija.

Kako precizira naš sagovornik, jedino „veoma jasan“ Bramercov izveštaj, odnosno izveštaj u kojem će tačno biti rečeno da li Beograd sarađuje ili ne sa sudom u Hagu, mogao bi da ojača i preokrene stav Holandije prema Srbiji i njenom evropskom putu. Prema rečima Danasovog diplomatskog izvora, podrška Holandije bi mogla da bude jača ukoliko bi Bramercov izveštaj bio jasniji u delu koji se odnosi na stepen saradnje Srbije s Tribunalom. U protivnom, holandska vlada neće uspeti da ubedi parlament da promeni tvrd stav prema Srbiji.

Dobro obavešteni Danasov diplomatski izvor tvrdi da trenutno Sjedinjene Američke Države, kroz neformalne kontakte s vladom Holandije, pokušavaju da je ubede da ne blokira srpsku kandidaturu za članstvo u EU.