U principu dobri odnosi Srbije i Rusije ne predstavljaju opasnost većprednost za Evropsku uniju. S druge strane, Srbija mora da proceni kakve će mere preduzeti u kojem trenutku. Dakle, ne treba prenaglašavati stvari, ali Evropska unija sigurno ne bi pozitivno gledala na najavljeno održavanje zajedničkih vojnih vežbi Srbije i Rusije, kaže u razgovoru za Danas Knut Flekenštajn, potpredsednik grupe socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu, koji je protekle sedmice boravio u Srbiji u okviru delegacije Evropskog parlamenta.
Naš sagovornik, čija je partija u vladajućoj koaliciji u Nemačkoj, ističe da ne bi da deli savete Vladi Srbije, ali da je na mestu Beograda „gledao bi da odloži vojne vežbe sa Rusijom, ako ne i da ih otkaže“.
* Da li će Evropski parlament reagovati u slučaju da budu održane vojne vežbe Srbije i Rusije, najavljene za septembar?
– Siguran sam da se to neće dopasti većini poslanika Evropskog parlamenta i da će EP odgovoriti na neki način.
* Sa kime ste se susreli tokom ove posete Srbiji i kakvi su vaši utisci?
– Razgovarali smo, između ostalog, sa premijerom Aleksandrom Vučićem, ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem, zaštitnikom građana, što je veoma važno, a zasedao je i Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije. Moj generalni utisak glasi: Srbija se nalazi na dobrom putu, budući da su doneti brojni zakoni, ali to ne treba da ostane samo mrtvo slovo na papiru. Uzmimo za primer pitanje slobode medija. Čuo sam da postoje tri nova zakona i šta oni sadrže, ali nužno je sprovesti sve to u praksi. Ovo nije kritika vlasti, većsamo želim da kažem da posao nije završen, posao sada počinje.
* Pomenuli ste slobodu medija. Smatrate li da su srpske vlasti ozbiljno shvatile kritike iz nedavno usvojene Rezolucije EP, a koje se odnose i na slobodu izražavanja i položaj nezavisnih regulatornih tela?
– Mislim da se srpskim vlastima ne dopada taj deo Rezolucije EP jer smatraju da su loše tretirane. Rečeno nam je da se bave navedenom problematikom, ali sada je pitanje da li će se planovi sprovesti u delo. Mi nismo rekli da ništa nije učinjeno, većostaje da se vidi kako će, recimo, država povući iz vlasti u medijima i raditi na unapređenju položaja nezavisnih regulatornih tela. Dakle, ponavljam, ne radi se o kritici vlasti, većo poruci da ima još mnogo toga što treba da bude urađeno.
* Kada očekujete da će biti otvorena prva poglavlja u pregovorima o pridruživanju Srbije EU?
– Mi u Evropskom parlamentu želimo da se to što pre dogodi i mislim da će prva poglavlja biti otvorena do kraja godine.
*Postoje različita mišljenja o tome koja bi poglavlja u tom procesu trebalo najpre da budu otvorena. Jedni tvrde da je nužno najpre otvoriti poglavlja 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe i osnovna ljudska prava, dok drugi ističu da bi prvo trebalo da bude otvoreno poglavlje 35, koje se odnosi na rešavanje kosovskog pitanja. Šta vi mislite, koja će poglavlje biti prvo na stolu?
– Prema mom ličnom mišljenju, najverovatnije će biti istovremeno otvorena sva tri poglavlja. Naravno, konačnu odluku donosi Evropski savet. Takođe, poznato je da se Nemačka zalaže za to da najpre bude otvoreno poglavlje 35, a mislim da će biti sva tri poglavlja u isto vreme otvorena.
Hrvatska nije u poziciji da blokira
*Pojavile su se glasine da bi Hrvatska mogla da blokira otvaranje prvih poglavlja u pregovorima sa Srbijom. Mislite li da je to moguće?
– Ne mogu da zamislim da će Hrvatska, koja tek što je postala članica EU, biti u poziciji da učini tako nešto. Stoga, ne želim da verujem u takvu mogućnost.
Evropa se mora držati sankcija
Govoreći na konferenciji „Ukrajinska kriza – pogledi iz Ukrajine, Nemačke i Srbije“, Flekenštajn je istakao da se „Evropa mora držati sankcija, kao vida pritiska na Rusiju“. „Ne znam koliki to ima uticaj na Vladu Rusije, ali mislim da je to makar nešto na šta se možemo osloniti i što bi moglo biti efikasno. Rusi moraju napustiti Ukrajinu i moraju da povuku oružje“, ocenio je on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
