Gest podrške Srbiji

– Ova poseta je neposredno podstaknuta zajedničkim delovanjem Srbije i EU u Ujedinjenim nacijama oko kosovske rezolucije. To je bila snažna pozitivna poruka za SAD i za ceo svet. Sekretarka Klinton želi da i na ovaj način podrži taj pozitivan proces, ali i da unapredi bilateralne odnose i podigne ih na sledeći nivo – smatra Vejvoda.

Na pitanje da li će podrška evropskim integracijama ostati samo na rečima, ili se može očekivati da SAD zaista utiču na Holandiju da odobri prosleđivanje srpske kandidature Evropskoj komisiji, čemu se nadaju vlasti u Beogradu, Vejvoda kaže da na veruje da će podrška ostati samo na rečima.

– Ova poseta je već sama po sebi snažna poruka. Čak i da ne Hilari Klinton pozove nikoga u Holandiji, a znamo da se u diplomatiji u javnosti ne vidi baš sve što se zapravo radi, poseta je poruka svima da je sazrelo vreme za napredak u evropskim integracijama. Holandija sluša i prati ono šta se zbiva i videćemo šta će se dogoditi – navodi Vejvoda.

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine i porukama koje bi Klintonova mogla da predoči Tadiću, Ivan Vejvoda kaže da je iz Brisela i Vašingtona sasvim jasno rečeno da postoji poznat okvir razgovora, kao i da i Beograd i Priština treba da učestvuju u definisanju dnevnog reda.

– Iz svega što smo videli očigledno je da će razgovori početi od jednostavnijih, životnih pitanja, kako bi se stvorila atmosfera međusobnog poverenja, da bi se moglo preći na teža pitanja, koje Beograd naziva statusnim, a Priština ih tako ne zove – kaže sagovornik Danasa.

Upitan šta bi bio kooperativan pristup Beograda u vezi s Kosovom, koji SAD od njega očekuju, Vejvoda ocenjuje da su ôdobra volja i spremnost Srbije na saradnju iskazani usvajanjem zajedničke rezolucije u UN“.

– U tom smislu, Beograd ne mora ništa da dokazuje, jer je sve time rečeno, ali i porukom da Srbija želi da bude deo rešenja. To je razborit i trezven pristup koji uvažava realnost i koji se drži stava da Srbija neće priznati nezavisnost Kosova, ali da će da traži izlaz uprkos izazovima i tako da obe strane budu zadovoljne ľ zaključuje Ivan Vejvoda.

Aleksandra Joksimović, članica Foruma za međunarodne odnose i bivša pomoćnica ministra spoljnih poslova Srbije, za naš list navodi da Hilari Klinton dolazi da obiđe neuralgične tačke koje Vašington smatra važnim za stabilnost regiona.

– SAD u predstojećem procesu razgovora Beograda i Prištine žele da zadrže inicijativu, pogotovo jer im se čini da EU želi da preuzme ključnu ulogu. Gotovo je neizbežno da Amerika ima veliki značaj, između ostalog i zbog svog uticaja na Prištinu – smatra Joksimović.

Što se tiče evropskih integracija Srbije, sagovornica Danasa veruje da SAD imaju interesa da Holandiju podstaknu da ne blokira taj proces, jer Amerika želi stabilan region, a to se postiže njegovim ulaskom u EU.

Ivan Vujačić, nekadašnji ambasador Srbije u SAD, za Danas kaže da će Klintonova svakako podržati evropske integracije regiona, mada pod uslovom da se na ovim prostorima stvori stabilnost i kooperativan odnos sa EU i Amerikom.

– Hilari Klinton će u Beogradu podržati dijalog Beograda i Prištine, ali i ulogu koju u tome ima EU. Stav Amerike je savršeno jasan. Klintonova će saopštiti da očekuje kooperativnost Srbije, što znači razgovor o životnim pitanjima, s obzirom da je za Ameriku i 22 zemlje EU statusno pitanje Kosova rešeno – kaže Vujačić.

Prema njegovim rečima, Amerika će vodeću ulogu u dijalogu prepustiti EU i neće Beogradu nametati teme.

– SAD žele da pomognu i time iskažu svoj partnerski odnos prema EU, jer su zajedno ušle na ove prostore, ali će okvir i sve vezano za dijalog Beograda i Prištine prepustiti Briselu ľ smatra Vujačić.

Na pitanje Danasa hoće li stavovi koje državna sekretarka SAD bude iznela o evropskoj budućnosti Srbije uticati na to Holandiju, Vujačić odgovara da Amerika nema interesa da se meša u odluke Holanđana.

– Pritisak na koji mi mislimo sigurno se neće dogoditi. SAD će izneti svoj stav koji je svima poznat. Holandija je, ipak, pod mnogo većim pritiskom ostalih 26 članica EU, jer je usamljena u svom stavu – ocenjuje Vujačić.

Prema pisanju Vašington posta, Hilari Klinton će u Beogradu izvršiti pritisak na srpske lidere da što brže počnu pregovore s Kosovom. Filip Gordon, pomoćnik državnog sekretara za odnose sa Evropom, rekao je da SAD smatraju ôda bi ovo bili razgovori jednakih i to bi bila prilika za obe strane da rešavaju ona pitanja koja će im omogućiti da napreduju u njihovoj integraciji s Evropom“.

Hilari Klinton se, kako piše Vašington post, takođe nada da će „zaustaviti pozive u Srbiji za promenu granica Kosova,ášto bi bio loš presedan po mišljenju SAD“.

Program posete

Klintonova je na trodnevnoj turneji po zemljama Zapadnog Balkana, a u Beograd dolazi iz Sarajeva, gde je sinoć doputovala i gde u agendi ima otvaranje nove zgrade Ambasade SAD, razgovore sa članovima Predsedništva BiH, predstavnicima međunarodnih institucija, studentima i nevladinim aktivistima. U popodnevnim satima, u Palati Srbija sastaje se prvo sa predsednikom Borisom Tadićem. Posle razgovora, koji bi trebalo da traje oko 45 minuta, američkoj državnoj sekretarki i predsedniku Srbije pridružiće se i članovi državnih delegacija. U srpskoj delegaciji biće premijer Mirko Cvetković i potpredsednici Vlade Ivica Dačić, Mlađan Dinkić i Božidar Đelić. Plenarni sastanak trebalo bi da traje takođe oko 45 minuta, a nakon toga predviđeno je da se Klintonova i Tadić obrate novinarima. Posle toga, Hilari Klinton će se odvojeno susresti i sa šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem. Prema najavama iz Vašingtona, ona bi u Beogradu trebalo da razgovara i s ministrom odbrane Draganom Šutanovcem, kao i sa predstavnicima nevladinog sektora. Iz Beograda, u kojem ostaje do sutra, Klintonova će otputovati u Prištinu, gde će razgovarati s najvišim zvaničnicima Kosova, dok će se u Gračanici susresti s predstavnicima Srba.

Holanđani sutra o Srbiji

Holandski parlamentarci raspravljaće sutra o tome da li od svoje vlade da zatraže da se priključi ostalim evropskim državama i na predstojećem sastanku Saveta EU donesu odluku o prosleđivanju srpske kandidature na analizu Evropskoj komisiji. Kako javlja Tanjug, verovatnije je da će parlament ove zemlje ostati pri stavu da Beograd ne može da ostvari dalji napredak u integracijama bez hapšenja i izručenja Ratka Mladića.