Građani olako menjaju ideje za obećanja

                       P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Reč je, kako navodi, o portalu koji prvenstveno neguje filozofski i levi pristup stvarnosti. „Portali Standard i NSPM su jasno desni, nacionalistički portali, a Peščanik ima određeni miks – ekonomijom se bave mahom desni, neoliberalni autori, dok je portal istovremeno antinacionalistički u nekom generalnom smislu i zalaže se za ljudska prava“, napominje Milutinović.

Na sajtu Dvogled.rs često objavljuje tekstove i naša poznata sociološkinja Vesna Pešić, koja smatra da prava opozicija može u sadašnjoj političkoj konstelaciji doći jedino sa pozicija levice.

– Sigurno je tako. Kada govorim o levici, mislim na novi koncept u kome su sakupljeni ideali koji su trenutno dosta nesporni – transparentnost vlasti, solidarnost, sprečavanje monopola, jednakost, saradnja i tako dalje. Nema sumnje da su to ideje koje mogu da privuku mnogo ljudi, jer su one zaista u njihovom interesu. Naš problem je u tome što je politička kultura takva da su ljudi spremni da olako ove ideje zamene za bilo koje manipulativno obećanje – poput boljeg života za dve godine ako se sve te ideje napuste. Dobar primer za tu manipulaciju je “Beograd na vodi” – dajte nam da sve radimo tajno, a mi ćemo vam dati 3,5 milijarde dolara. I naši građani kažu – može, kaže Vladimir Milutinović.

Sagovornik Danasa kaže i da ne vidi problem u pokušaju pojedinih stranaka u Srbiji da se vežu za trend popularnosti grčke Sirize.

– Dosta sam sklon da gledam kroz prste razne mane strankama koje su barem deklarativno leve iz prostog razloga što je takvo zalaganje izuzetno retko. Međutim, mislim da je SPS proćerdao mogućnost da bude leva stranka ulaskom u dve neoliberalne vlade, pogotovu ovom poslednjom podrškom čisto neoliberalnom programu Vučićeve vlade. Inače se primećuje da ova vlada funkcioniše na principu protivrečnosti – stalno se jedno zalaganje poništava suprotnim zalaganjem. Tako na primer Vulin misli da je primereno da kaže da bi Cipras trebalo da radi kao Vučić, prenebregavajući činjenicu da se radi o dve suprotne politike u svakom smislu. Na stranu što mislim da realna snaga Vulinove stranke ne postoji, ističe Milutinović.

Na pitanje kako vidi odnos desne opozicije i Rusije, i Rusije i levice u Srbiji, sagovornik našeg lista ističe da je to možda najveća opoziciona enigma.

– Kod nas je otprilike jasno da Zapad podržava neoliberalne stranke (to je nekada DS, a sada SNS), Rusija podržava nacionalističke stranke, recimo DSS ili ovu drugu stranu Janusovog lica SNS. Ukratko, niko ko ima neku snagu ne podržava leve stranke. To je i normalno, pošto postoji ideološka hegemonija desnice. Međutim, moguće je napraviti pukotinu u ovoj hegemoniji što upravo dokazuju Siriza u Grčkoj i Podemos u Španiji. Kod nas je stanje takvo da su determinante politike još uvek ne-političke i ne-ekonomske kategorije kao što je, recimo, “identitet”. Verujem da se mnogi birači opredeljuju za ovu ili onu stranku po proceni da li su njeni lideri veliki ili mali Srbi. S druge strane, u poljima demokratije i ekonomije nimalo ne napredujemo. Na primer, posle godina kritike “pljačkaške privatizacije”, posle dobijenih izbora na obećanju o preispitivanju 25 spornih privatizacija o kojima je govorila Verica Barać, mi dopuštamo da, po početnoj ceni, fantomska firma kupi “Avala film”, najverovatnije samo zbog zemljišta, koje trenutno nije građevinsko, ali će biti. Kao da ništa nismo naučili iz svih ovih godina“, zaključuje Vladimir Milutinović.