Hapšenje vlasnika Delte signal za vanredne izbore

Slična očekivanja provejavaju i u nekim diplomatskim krugovima u Beogradu, iz kojih je do Danasa došla informacija da su čelni ljudi SNS na nedavnim sastancima s visokim zvaničnicima zemalja EU govorili o mogućnosti raspisivanja vanrednih izbora nakon donošenja odluke o datumu početka pristupnih pregovora.

Ipak, u vladajućoj koaliciji u zvaničnim izjavama odbacuju ovu opciju, tvrdeći da razloga za izbore nema, odnosno da SNS ne želi da „zarad uskih stranačkih interesa blokira započete reforme“. Čak ni u DS i LDP juče nisu hteli da zvanično govore o ovoj temi. Ipak, prema saznanjima Danasa, i Dragan Đilas i Čedomir Jovanović su ubeđeni da će naprednjaci organizovati izbore u periodu od marta do juna, u periodu kada bi Srbija dobila datum pregovora sa EU i počelo suđenje Miškoviću.

MIŠKOVIĆU ZATVOR, A ŠTA POLITIČARIMA

Đorđe Milićević, poslanik SPS, kaže da su vlada i skupštinska većina jasno okupljeni oko proklamovanih ciljeva i načela. “Uspešna realizacija tih ciljeva je opšti interes Srbije i na tome ova vlada želi da istraje. Ništa drugo osim neuspešne realizacije tih proklamovanih ciljeva ne može da uzdrma vladajuću koaliciju. SPS smatra da ne postoji razlog za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, pogotovo u trenutku kada postoje važne državne, nacionalne teme. To ne bi bio dobar odnos prema građanima. Ukoliko izbori budu raspisani mi smo za njih uvek spremni, ali oni nisu prioritet”, kaže Milićević za Danas.

Meho Omerović, poslanik SDPS Rasima Ljajića, tvrdi da vanredni parlamentarni izbori nisu na vidiku. “Ne znam zašto bi izbori bili raspisivani kada postoji potpuno jedinstvo ne samo u vladajućoj koaliciji, već i među građanima Srbije oko borbe protiv korupcije i kriminala“, kaže Omerović. On, međutim, smatra da bi nadležni državni organi trebalo da ispitaju informacije da li je i koje političke stranke i političare finansirao vlasnik Delta Holdinga Miroslav Mišković.

Olgica Batić, zamenica šefa poslaničke grupe SPO-DHSS, povodom izjave ministra pravde Nikole Selakovića da je Mišković učestvovao u sastavljanju nekoliko vlada, pitala ministra na koju je vladu konkretno mislio. „Da li je Mišković imao pojedine ministre pod kontrolom? Da li je Mišković istovremeno finansirao pojedine političke stranke“, upitala je Batićeva u Skupštini Srbije.

ŠTEDIONICA ZA DINKIĆA, MRKONJIĆ ZA DAČIĆA

Niko ni u DS ni u LDP juče nije bio raspoložen da zvanično komentariše mogućnost raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora na proleće. Ipak, i jedni i drugi to očekuju, a kao mogući neposredni povod, odnosno alibi za naprednjake, navode raspletanje klupka oko Nacionalne štedionice, gde bi pod udar Aleksandra Vučića i tužilaca mogao doći Mlađan Dinkić, odnosno mnoge afere s kojima su navodno povezani funkcioneri SPS poput Dušana Bajatovića i Milutina Mrkonjića.

Dušan Elezović, predsednik Izvršnog odbora DS, izjavio je za novosadski Dnevnik da je teško proceniti kada će biti novi izbori, jer iz vlasti šalju potpuno različite i zbunjujuće poruke. „DS će uskoro krenuti u intenzivne pripreme za predstojeće izbore, bez obzira na to da li će oni biti za nekoliko meseci ili za tri godine, s ciljem da na njima pobedimo. Jer, sem ovih medijskih najava o borbi protiv korupcije i kriminala, koja je vrlo selektivna, ne vidimo niti jedan drugi rezultat aktuelne Vlade Srbije, a posebno ne u ekonomskoj i socijalnoj sferi“, istakao je Elezović.

VUČIĆU REJTING RASTE, PLUS SPINOVANJA

Svetlana Logar iz Ipsos stratedžik marketinga kaže za Danas da je rano govoriti o vanrednim izborima i okolnostima koje bi ih isprovocirale. „Ipak, treba očekivati da rejting Aleksandru Vučiću posle hapšenja Miroslava Miškovića poraste. Naravno, potrebno je sačekati i videti naredne Vučićeve korake, ali ovo hapšenje će doprineti uverenju građana da će se prvi potpredsednik Vlade Srbije obračunati s tajkunima”, ukazuje Logarova.

Đorđe Vukadinović, glavni urednik časopisa Nova srpska politička misao, ističe za Danas da je Vučić privođenjem Miškovića “počeo i završio svoju predizbornu kampanju za sledeće izbore kad god oni bili, što ne znači da se borba protiv korupcije zbog toga vodi i na to svodi”. Kako kaže, postoje dve nedoumice, odnosno razlozi zbog kojih se ta kampanja protiv Miškovića baš sada usijava – u trenutku kada se finalizira sporazum s Prištinom o prelazima i kada pljušte katastrofalne po Srbiju presude Haškog tribunala”.

“Ako pogledate naslovne strane srpskih novina u danu kada je Mišković došao na saslušanje i danu kada je uhapšen, onda je jasno da u najmanju ruku ima dosta političkog i marketinškog spinovanja, jer su to bili dani kada je Dačić u Briselu s Tačijem i Eštonovom razgovarao o prelazima, kada je Tribunal presudio Zdravku Tolimiru za genocid, kao i dan nakon što smo izvisili za datum početka pregovora sa EU”, ističe Vukadinović.

Prema njegovim rečima, čak i ako istraga protiv Miškovića nije uslovljena, njena dinamika i tajming su očigledno tempirani da prikriju razne neprijatne činjenice i događaje koji ne idu na ruku vladajućoj koaliciji. “To može imati katastrofalan uticaj na podršku javnosti borbi protiv korupcije”, naglašava Vukadinović i navodi da svaka vlast ima svog tajkuna za hapšenje, “pa tako od kada je Mišković izbio u prvi plan, iz javnosti je skoro potpuno nestalo pominjanje u negativnom kontekstu Subotića, Ceptera i Beka, a o Bogoljubu Kariću da ne govorimo”. “Bojim se da se ne potvrdi teza Vladana Dinića da svaka vlast ima svoje tajkunske miljenike, kao i one koji su na crnoj listi i spisku za hapšenje”, ukazuje Vukadinović.