Dok Srbija ima ksenofobični stav prema Kosovu, nema nikakvog smisla da premijer Srbije Aleksandar Vučić dođe u Prištinu. Njegova politika prema Kosovu najbolje se vidi kroz izjavu predsednika Nikolića da su Albanci Kosova „prokleti“, Dačićevu da je „Kosovo kao ISIS“.Već pet godina sam protiv rešenja koja se baziraju na unutrašnjoj podeli Kosova, koja za osnovu imaju etničku segregaciju i monoetnicitet. Tako da je normalno da ZSO nije rešenje. Ahtisarijev plan je dao rešenje, koje sam uvek podržavao. Mora da se shvati da Kosovo ne može srušiti sebe zbog planova baziranih na političkim projektima i koncepcijama Beograda iz devedesetih godina, kaže za Danas Ilir Deda, poslanik Samoopredeljenja u Skupštini Kosova.
Kako ocenjujete politiku Aleksandra Vučića prema Kosovu?
– Državna politika Srbije prema Kosovu, tj. politika Vučića, najbolje se vidi kroz izjavu predsednika Nikolića da su Albanci Kosova „prokleti“, Dačićevu da je „Kosovo kao ISIS“, i ostalih zvaničnika Vlade Srbije, promotera govora mržnje i rasizma prema Albancima i Kosovu. Svaki dalji komentar je suvišan.
Treba li premijer Srbije da dođe u Prištinu i koja bi trebalo da bude njegova poruka građanima Kosova?
– Dok Srbija ima ksenofobični stav prema Kosovu, nema nikakvog smisla da premijer Vučić dođe u Prištinu. A ako i kada dođe do promene stava u Beogradu, tadašnji premijer unapred treba da zatraži izvinjenje u ime države Srbije za državne zločine počinjene na Kosovu prema Albancima tokom rata 1998-99. A kada, u toj budućnosti tadašnji premijer dođe u Prištinu, treba da pruži ruku prijateljstva Kosovu. Od tog trenutka mi ćemo početi da verujemo da je Srbija stvarno okrenuta evropskom putu, i da ima mogućnosti da naše dve države imaju ubuduće zdrave i normalne odnose.
Iako ste u Samoopredeljenju, vi lično ne podržavate opoziciju u nasilju i bacanju suzavca u parlamentu. Ipak to se radi. Kako to komentarišete?
– Pa zašto bih komentarisao nešto u čemo se iskreno i javno ne slažem? Duboko verujem da nasilje nije metoda političke borbe kojom se rešavaju politički problemi. Umesto toga, mesecima pozivam na politički dijalog vlasti i opozicije, da se time postigne konsenzus o izlasku iz političke krize. Produbljivanje sadašnje krize može voditi dubljoj nestabilnosti koja će na kraju i onako da se završi političkim dogovorom. A pošto je taj dogovor neminovan, zašto onda gubimo vreme?
Kada i kakvu odluku Ustavnog suda Kosova očekujete o sporazumu o formiranju ZSO?
– Ustavni sud je dao sebi rok do 12. januara 2016. da donese odluku o ustavnosti principa o ZSO. Očekujem da će Ustavni sud proglasiti neustavnim odredbe monoetniciteta i odbraniti ustavni multietnički karakter i poredak Republike Kosovo, te će isto proglasiti neustavnim sve odredbe koje ZSO prave političkim i pravnim entitetom, jer jedina mogućnost po Kosovskom ustavu je da opštine u međusobnoj saradnji stvaraju asocijacije koje su NVO po pravnom karakteru.
Koje rešenje predlažete?
– Ja sam godinama, u stvari već pet godina, protiv takvih rešenja koja se baziraju na unutrašnjoj podeli Kosova, koja za osnovu imaju etničku segregaciju i monoetnicitet. Tako da je normalno da ZSO nije rešenje. Ahtisarijev plan je dao rešenje, koje sam ja uvek podržavao. Mora da se shvati da Kosovo ne može srušiti sebe zbog planova baziranih na političkim projektima i koncepcija Beograda iz devedesetih godina. Ideja o srpskom entitetu na Kosovu je potekla 1997. godine od dela SPC, SANU i nacionalističkih i političkih krugova u Srbiji. Takvi koncepti i rešenja su potpuno neprihvatljivi. Mi moramo graditi društvo jednakih građana na Kosovu, sa potpunom odgovornošću većine za nevećinsku populaciju.
Da li je izlaz iz političke blokade u referendumu, s obzirom na to da ne postoji zakonska osnova za njegovo održavanje? Kako onda izaći iz političke blokade?
– Imamo dve mogućnosti izlaska iz političke krize. Prva je referendum. Zakon možemo doneti za nedelju dana ako postoji politička volja. Ustavni karakter države se ne može menjati dekretom, nego bi bilo najbolje pitati građane. A ako ne možemo referendumom, Kosovo se može obratiti Venecijanskoj komisiji – naravno taj akt mora biti produkt političkog konsenzusa – najkredibilnijoj instituciji u Evropi sa jasnim pitanjima da li je sporazum o principima ZSO u skladu za principima Saveta Evrope o ljudskim pravima, opštim nediskriminatorskim principima i o principima lokalne samouprave. Takođe, morali bismo pitati da li je sporazum o ZSO u skladu sa Kosovskim ustavom, Evropskom konvencijom za ljudska prava i slobode kao i presudama Evropskog suda pravde – čije su odredbe, tekovine i presude pravno obavezujuće na Kosovu i po Kosovskom ustavu.
Ne očekujem oštriju reakciju policije u parlamentu
Očekujete li da će policija Kosova ubuduće oštrije reagovati ukoliko ponovo budete opstruisali rad parlamenta bacanjem suzavca?
– Ja ne opstruišem rad parlamenta nego nespremnost za politički dijalog ključnih aktera na Kosovu. Ne očekujem oštriju reakciju policije unutar parlamenta, jer se sadašnja kriza ne može rešiti intervencijom policije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
