Ivica Dačić: Razjasnili smo ruski centar sa EU odavno

Odgovarajući na pitanje kako vidi problematizovanje postojanja ruskog centra u Nišu, Dačić, koji je od 2009. godine, u nekoliko navrata, potpisivao sa ruskim ministrom za vanredne situacije Sergejem Šojgu dokumenta o formiranju Regionalnog humanitarnog centra u Nišu, kaže da je ta tema razjašnjena sa Evropskom unijom još pre tri godine.
-O tome smo razgovarali sa bivšom komesarkom Kristalinom Georgijevom. Centar nema regionalne kompetencije, on je bilateralni, a može da pomaže drugima samo na njihov poziv, znači on je dodatak postojećim mehanizmima. To smo razjasnili sa EU još pre tri godine, ističe Ivica Dačić za Danas.
Upitan da li to znači da on smatra da Hristos Stilijanides nije upoznat sa time, Dačić podseća šta je prilikom otvaranja ruskog centra u Nišu najviše brinulo EU.
„Ne znam, nisam sada uključen u te razgovore. Ali EU je brinulo to da li Centar ima nameru da deluje kao regionalni, što bi njima smetalo jer nije deo njihovog mehanizma. Ali ako je on bilateralni i dejstvuje na poziv zemlje da pomogne, onda ne vidim u čemu je problem. Uostalom, mi smo otvoreni i za druge inicijative“, zaključio je Ivica Dačić u izjavi za naš list.
Evropski komesar Hristos Stilijanides, zadužen za humanitarnu pomoć i upravljanje vanrednim situacijama, koji je juče boravio u Beogradu,  rekao je uoči dolaska da bi ruski humanitarni centar u Nišu mogao da ugrozi rad evropskog Mehanizma civilne zaštite, čiji će Srbija postati član, ali da Evropa nikada od Srbije ne bi mogla da traži da ga zatvori.
Odgovarajući na pitanje da li je sporazum u koliziji s rusko-srpskim Humanitarnim centrom u Nišu, Stilijanides je rekao da Evropska komisija ne komentariše takve bilateralne inicijative kao što je Centar u Nišu. „Uopšteno govoreći, stav EU je da svaka inicijativa treba da bude komplementarna i da stvori uslove za zajedničko delovanje sa postojećim Mehanizmom. Svako preklapanje ili dupliranje trebalo bi da bude izbegnuto“, istakao je Stilijanides.
Podsetimo, formiranje ruskog Regionalnog centra u Nišu, projekta koji je počeo sa realizacijom nedugo nakon prodaje Naftne industrije Srbije ruskoj kompaniji Gaspromnjeft, pratile su brojne kontraverze, uz veo tajnosti o detaljima namene i svrhe takvog objekta. Iako su srpski i ruski zvaničnici u javnosti isticali da će taj centar imati isključivo humanitarnu namenu, u vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije odmah su ocenili da „Moskva ima ambiciju da tu stvori vojnu bazu“. „Ako prihodi od prodaje energenata znatno porastu, Kremlj će težiti vojnom prisustvu na Balkanu, koje bi bilo protivteža američkoj ekspanziji na Kosovu, u Rumuniji, Bugarskoj i postavljanju delova antiraketnog štita u nekoliko država centralne i istočne Evrope“, navodi se u analizi ovog centra. Niški objekat je prvi tog tipa koji je Rusija otvorila u Evropi.

Učešće Srbije u mehanizmu civilne zaštite EU veliki korak

Komesar EU Hristos Stilijanides juče je, u razgovoru sa premijerom Aleksandrom Vučićem, pozdravio opredeljenost Srbije da postane punopravni član EU i to što, kroz regionalnu saradnju, daje veliki doprinos političkoj i ekonomskoj stabilnosti Zapadnog Balkana. Vučić je u tom razgovoru naglasio punu posvećenost Vlade Srbije evropskim integracijama, jer je to, kako je naveo, najvažniji spoljnopolitički prioritet zemlje. Kako se ističe u saopštenju Vlade Srbije, dvojica sagovornika izrazila su zadovoljstvo što je potpisan sporazum o učešću Srbije u Mehanizmu civilne zaštite Evropske unije. Komesar Stilijanides kaže da EU i time pokazuje da računa na Srbiju ne samo kao na budućeg člana, nego kao najvažnijeg partnera Unije u regionu, navedeno je u saopštenju.