Kandidatura je obezbeđena

U razgovoru za Danas, Todorić smatra da je dogovorom o regionalnom predstavljanju Kosova „demonstrativno ograničen suverenitet Kosova“, ali da je protokolom o integrisanom upravljanju prelazima/granicom (IBM), sa izuzetkom Jarinja i Brnjaka, „uspostavljenja jasna linija razdvajanja“ između Kosova i Srbije. Todorić izražava bojazan da će Priština sada početi da demonstrira silu u srpskim sredinama na KiM i očekuje zaoštravanje odnosa na kosovskoj političkoj sceni, a zaključuje ocenom da je briselski dijalog „u ovoj formi odslužio svoju svrhu“, te da dolazi vreme za „suštinski politički dogovor“.

Poslednjim dogovorima iz Brisela, da li su ispunjeni svi zahtevi Evropskog saveta za dobijanje statusa kandidata?

– Čak i da nije bilo dogovora o regionalnom predstavljanju i protokola o IBM, mislim da bi Srbija dobila status kandidata zbog očigledne spremnosti na kompromis i korektnosti prema interesima i druge strane, ali i Evropske unije. EU je više poštovala ograničenja koja je naša strana imala nego kosovska strana, koja je mislila da se nalazi u tako dobroj poziciji da može sebi da dozvoli pismo kojim lobira da Srbija ne dobije kandidaturu. To je bio veoma pogrešan potez za Prištinu, koji je presudio da Srbija svakako dobije status i tek onda je Priština pristala na dogovor iz straha da ne izađu kao potpuni gubitnici u dijalogu. Ovo je nesumnjivo uspeh za Srbiju koji je rezultat toga da se na više strana, što zvaničnim, što nezvaničnim, radilo istovremeno i sa istom posvećenošću i nadam se da tako može i ostati nadalje.

Ima li pobednika i gubitnika u dijalogu Beograda i Prištine?

– Treba već prestati sa tom logikom da jednoj strani neće biti bolje dok drugoj ne bude gore. Ponekad mi se čini da bi javnost prihvatila ono rešenje, nezavisno od njegovog sadržaja, koje recimo druga strana apriori odbija. To je razumljivo zbog ogromne netrpeljivosti koja još vlada u srpsko-albanskim odnosima, i koja nije nažalost neutemeljena. Bojim se da Priština ne pokuša sada da kroz demonstraciju sile u srpskim sredinama nadomesti nezadovoljstvo javnosti sporazumom u Briselu. Evropska unija, to jest Euleks mora stati na put takvim provokacijama.

Da li je Beograd ovim dogovorima „potvrdio međunarodni subjektivitet i državnost Kosova“?

– Ne, naprotiv. Mislim da je ovim upravo Beograd uspeo da demonstrativno ograniči suverenitet Kosova pred svima, a naročito pred onim zemljama koje su priznale Kosovo. Najbitnije u svemu tome je što je Priština sama pristala na to ograničenje, na asimetričnost. Takođe, ne radi se o ovde o svim međunarodnim organizacijama, već samo onim koje se bave saradnjom zemalja Zapadnog Balkana, poput Cefte.

Kako vam iz ugla međunarodnog prava, a kako iz političkog ugla, deluje dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova?

– Iz pravnog ugla teško je objasniti bilo šta što je do sada proisteklo iz dijaloga. Tu nema ničega nalik međunarodnim sporazumima, više se radi o nekim malo formalnijim zapisnicima sa sastanka. To opet ne treba nas da zabrinjava, naprotiv. Radi se o tome da sve ovo do sada jednostavno nije dovoljno za političko rešenje kosovskog problema – niti Rambuje, niti Ahtisari, niti dijalog nisu dovoljni. Mora doći do suštinskog političkog dogovora. Ostaje posle svega jasan politički problem, a to je sever Kosova i o njemu mora da se razgovara, iako to Priština još odbija.

Da li je protokolom o primeni IBM „napravljena granica između Srbije i Kosova“?

– Kako gde. Jarinje i Brnjak imaju specifičan status i dobro je što je to sačuvano. Druga četiri prelaza imaće jasniju liniju razdvajanja i to je, nažalost, realnost. Obe strane moraju da prihvate one realnosti koje su za njih neprijatne.

Šta sada sledi u dijalogu Beograda i Prištine?

– Doći će do zatišja do izbora u Srbiji, ali će Briselu biti jako važno pitanje implementacije sporazuma. To pitanje ne treba shvatiti olako, jer nam od toga zavisi kredibilitet kao partnera, što nam je opet bitno ako želimo da pokrenemo pitanja novog političkog dogovora. Ipak, mislim da je dijalog u ovoj formi do sada odslužio svoju svrhu. Mislim da će takođe doći do zaoštravanja na političkoj sceni u Prištini, što će nju samu sprečiti da u skorije vreme razgovara sa Beogradom. Međunarodna zajednica nema rešenje za Aljbina Kurtija, to jest za nezadovoljstvo kosovskih Albanaca svojom korumpiranom vlašću.

Dva razloga za optimizam

Imaju li građani Srbije razlog da zbog ovih dogovora budu zabrinuti za kvalitet svog života i status svoje zemlje?

– Teško je bilo šta reći pozitivno reći našim ljudima, koji sve više padaju u ogorčenost i apatiju, ali dve stvari su sigurne. Kao prvo, nazire se rešenje kosovskog problema, a kao drugo, kao zemlja kandidat imaćemo generalno bolju poziciju.