Kina zatražila odlaganje

Do poslednjeg trenutka i početka sednice, prema nezvaničnim saznanjima Danasa, trajale su konsultacije da li će sastanku SB UN prisustvovati i ambasadorka BiH u UN Mirsada Čolaković. Naime, ona se prijavila da učestvuje i u pripremnim aktivnostima i na sednici, a šef diplomatije BiH Igor Crnadak izjavio je sarajevskim medijima da je Čolakovićeva dobila pismene i usmene instrukcije da ne prisustvuje, s obzirom na to da Predsedništvo BiH o nacrtu rezolucije nije postiglo konsenzus. Prema nezvaničnim informacijama iz MSP, u svojstvu posmatrača a ne učesnika, aktivnosti u SB UN pratiće i ambasador Srbije Milan Milanović.

Podsetimo, Velika Britanija je u ponedjeljak podnela novu, šestu verziju rezolucije – u kojoj je kao ključna ostala ocena da se u Srebrenici dogodio genocid i da osuđuje njegovo poricanje. Prema RTS, rezolucija je pooštrena u odnosu na prethodnu verziju u delu koji se odnosi na „negiranje genocida“. U rezoluciji se više ne pominju imena Radovana Karadžića i Ratka Mladića kao odgovornih za ratne zločine u Srebrenici, jer je sudski proces protiv njih u toku.

Nacrt će biti predstavljen u unapred dogovorenom formatu – reč je o brifingu. Svoja viđenja događaja u Srebrenici predstaviće zamenik šefa UN Jan Elijason i princ Zeid i visoki predstavnik UN za ljudska prava. Posle toga bi trebalo da usledi rasprava, ali se juče uoči zaključenja ovog izdanja našeg lista nije znalo hoće li u raspravi učestvovati predstavnik BiH, zbog nejasne situacije oko učešća ambasadorke Čolaković.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da Rusija nije ni predala svoj nacrt rezolucije o BiH, tako da će rasprava biti samo o predlogu Forin ofisa.

Da bi rezolucija bila prihvaćena, potrebna je dvotrećinska većina, odnosno devet od 15 zemalja, uz uslov da nijedna od pet stalnih članica (SAD, Rusija, Kina, Francuska i Velika Britanija) ne stavi veto. Od 1. jula Savetu bezbednosti predsedava Novi Zeland, što se smatra povoljnom okolnošću za London, čiju inicijativu još podržavaju Sjedinjene Američke Države i Holandija.

Kako podsećaju beogradski mediji, Savet bezbednosti UN u proteklih dvadesetak godina posvetio je više od 150 rezolucija problemima izazvanim ratovima i raspadom bivše SFRJ. Povodom pisma Tomislava Nikolića ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, u kome se traži i veto, mediji podsećaju da samo u tri slučaja rezolucije nisu prošle jer je neka od stalnih članica uložila veto. Rusija je u decembru 1994. sprečila usvajanje rezolucije kojom se, zbog teške humanitarne situacije na području Bihaća, traži striktnija kontrola granica SRJ sa Hrvatskom i BiH.

Kina se u februaru 1999. usprotivila usvajanju rezolucije kojom se produžava mandat snaga UN u Makedoniji za još šest meseci, zbog prethodne odluke Skoplja da prizna Tajvan kao nezavisnu državu. SAD su 30. juna 2002, dan uoči osnivanja stalnog Međunarodnog krivičnog suda, glasale protiv nacrta rezolucije kojom se produžava mandat misije UN u BiH, kako svoje vojnike u mirovnim snagama ne bi izložili riziku suđenja pred sudom koji ne priznaju.

Prema sagovornicima Danasa iz diplomatskih krugova, postoji verovatnoća i da ne bude usvojena rezolucija, već da SB UN izađe sa predsedničkim saopštenjem.

Očekivanja

Srbija se oštro protivi usvajanju britanske rezolucije, a Ivica Dačić je uoči sednice izjavio da veruje da će članice Saveta bezbednosti shvatiti da se do pomirenja ne može doći novim podelama. „Očekujem da sve države koje su učestvovale u Dejtonskom sporazumu pokažu visok nivo odgovornosti za situaciju u BiH, a to znači da ne donose nikakve odluke koje bi mogle da destabilizuju situaciju tamo“, smatra Dačić. Kako je istakao, Srbija je zaista mnogo uložila u pomirenje sa BIH.