FILIP DAVID: Politički nalogodavci ubistva Zorana Đinđića nikada nisu otkriveni, jer su u zaveri uoči atentata učestvovale i tajne, kontraobaveštajne i vojne službe. Mnogi su tu umešani i otkrivanje prave istine o ubistvu Đinđića unelo bi pravu pometnju, jer i dan-danas mnogi od tih ljudi, koji, dakle, snose dobar deo krivice za to što se dogodilo, još uvek su na tim svojim nekim mestima gde su bili i za vreme Đinđićevog ubistva.
SONJA BISERKO: Ubistvo Đinđića je političko ubistvo, koje je imalo za cilj da zaustavi reforme i proevropsku orijentaciju koju je on formulisao. To je bila neka vrsta puča antievropskih, antihaških snaga. Uopšte taj blok je svih ovih godina opstruirao brže kretanje Srbije.
GORICA MOJOVIĆ: Evropske integracije su najveće nasleđe Zorana Đinđića. Sada među političkim strankama postoji najveći mogući konsenzus o tom pitanju. Mi u Srbiji sada imamo jednu ili dve stranke koje su EU, a u vreme Đinđićevog mandata bilo je drugačije. On je taj proces započeo i danas imamo sreću da kažemo da smo oko toga među strankama i u parlamentu postigli najveću moguću saglasnost u istoriji.
AIDA ĆOROVIĆ: Bez obzira na opstrukcije i probleme i naš daleko poznati nerad i korupciju, Srbija bi ipak išla drugačijim pravcem i drugačijom brzinom da je Zoran Đinđić ostao živ. Ovako, deset godina posle, nemamo puno čime da se podičimo. Srbija je danas jedna tužna zemlja koja ne daje perspektivu mladim ljudima, ljudima koji žele da rade.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
