Deklaracija u hrvatskom Saboru o Vojislavu Šešelju je za povijest i raspravu u Ujedinjenim narodima i nije uperena protiv Srbije, ali bi institucije u Srbiji, kao zemlji kandidatkinji na putu u Evropsku uniju, morale da reaguju povodom Šešeljevih izjava, u kojima se on nije odrekao projekta promena državnih granica, kaže, između ostalog, u izjavi za Danas Jadranka Kosor, bivša premijerka Hrvatske, sada nezavisna zastupnica u parlamentu.
Nacrt deklaracije usaglasile su juče poslaničke grupe u Hrvatskom saboru, a kako je Kosor izjavila našem listu, ubrzo pošto je taj dogovor postignut, sadržaj se odnosi prvenstveno na odluku Haškog tribunala da pusti Šešelja na privremenu slobodu.
– U deklaraciji se izražava nezadovoljstvo Sabora odlukom Međunarodnog krivičnog suda da pusti optuženika Vojislava Šešelja, koji je optužen za teške ratne zločine na teritoriji Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Vojvodine, na privremenu slobodu. Odluka Haškog tribunala predstavlja i svojevrsno poniženje za žrtve i smatram da mišljenje Hrvatske kao članice EU i NATO o tome treba jasno da se izrazi. Cilj deklaracije je da to mišljenje bude dio rasprave o izveštaju o radu Međunarodnog krivičnog suda u Ujedinjenim narodima, kaže Kosor.
Upitana šta se deklaracijom očekuje od Srbije, Kosorova ističe da je Šešelj nastavio po povratku iz Haškog tribunala da javno nastupa, i da u izjavama i dalje zagovara projekat promene granica i govor mržnje.
– Imajući u vidu tu činjenicu, očekujemo da bi institucije Srbije morale osuditi govor mržnje, ističe naša sagovornica. Upitana da li je donošenje deklaracije u funkciji predizborne kampanje u Hrvatskoj, ona odgovara sa „naravno da ne“.
– Deklaraciju su usvojile sve poslaničke grupe, uključujući i oporbene, a kao što znate, održavaju se predsednički, a ne parlamentarni izbori. Na tim izborima ja nisam kandidatkinja, ističe Kosorova, koja je i inicijator usvajanja saborske deklaracije o Šešelju.
Poslaničke grupe u hrvatskom parlamentu usvojile su juče nacrt deklaracija u vezi s odlukom Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju o privremenom puštanju optuženika Vojislava Šešelja na slobodu, u kojoj osuđuju tu odluku i traže od suda da je povuče.
Tekst će biti upućen predsedniku Sabora Josipu Leki i biće zatraženo da ovo uvrsti u dnevni red. Agencija Hina javlja da se ne može predvideti hoće li Sabor deklaraciju doneti pre četvrtka, kada na istu temu, na inicijativu hrvatskih evroparlamentaraca, raspravlja Evropski parlament.
Da li su dva dokumenta identična, teško je reći pre nego što bude i zvanično raspravljano o njima.
Odnos prema četništvu
„Šešelj je povod, ali Srbija se mora suočiti s pitanjem ratnih zločina. A drugo pitanje koje mora riješiti je odnos prema četništvu. Ako je to kazneno djelo u Hrvatskoj, mora biti i u Srbiji“, rekao je hrvatski ministar pravosuđa Orsat Miljenić za regionalni TV kanal N1.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
