Koštunica nacionalista, Tadić misli kao mi

Dokumenti će dati informacije o stavovima brojnih država prema nezavisnosti Kosova, kao i o konkretnim aktivnostima američke spoljne politike. Najavljujući objavljivanje, prištinska Koha ditore navodi primer Katara, koji je navodno bio zainteresovan da prizna Kosovo, ali je intervenisao ruski predsednik i tražio od katarske vlade da „ne brza“ s odlukom.

Vikiliks, do zaključenja ovog izdanja Danasa, nije objavio nijednu depešu iz Ambasade SAD u Beogradu, a zbog hakerskih udara usporeno je emitovanje svih informacija. Na internet portalu se zato objavljuju reakcije iz celog sveta na objavljenih 226 dokumenata, od najavljenih 250.000 poverljivih informacija Stejt departmenta. Ipak, i ono malo objavljenih depeša počelo je da potresa zemlje bivše Jugoslavije.

U dokumentima se može pročitati da u vreme kada je Rusija tražila od Hrvatske da se izjasni oko projekta Južni tok, tadašnji premijer Ivo Sanader je pomoćniku američkog državnog sekretara Denijelu Fridu u Zagrebu iznosio tvrdnje koje je američki diplomata svakako želeo da čuje, preneo je zagrebački Jutarnji list. Frid je s domaćinima podelio i informaciju kako mu je Milorad Dodik kazao da podržava Ahtisarijev plan o Kosovu, kao i da je spreman da podrži nezavisnost Kosova pod uslovom da Savet bezbednosti UN donese odgovarajuću rezoluciju.

Sanader i tadašnji predsednik Stjepan Mesić su Vojislava Koštunicu, u to vreme premijera Srbije, u njihovim razgovorima sa američkim diplomatama nazivali nacionalistom zbog njegovih stavova oko Kosova, a hvalili su Borisa Tadića, za koga su kazali da „misli isto kao i oni“, navodi se u belešci koja se našla na „Vikiliksu“.

Na odvojenim sastancima s Denijelom Fridom, kako se navodi u belešci Ambasade SAD u Zagrebu od 10. maja 2007, Mesić i Sanader su komentarisali i da je Haris Silajdžić „jedan staromodan političar koji živi u devedesetim godinama i želi da probleme BiH reše druge države“.

Frid je s hrvatskim zvaničnicima razgovarao nakon povratka iz Banjaluke, gde se susreo s Miloradom Dodikom, tadašnjim premijerom Republike Srpske. U belešci se navodi da je Sanader upozorio da će „u slučaju iseljavanja Hrvata iz BiH i izdvajanja Republike Srpske doći do stvaranja opasne male islamske države u Europi“, s čime se, kako se navodi u belešci, saglasio Mesić. Američki diplomata Frid je tada rekao da ne dolazi u obzir stvaranje trećeg entiteta u BiH, već da se tamošnji Hrvati obrate za pomoć ambasadi SAD u Sarajevu.

Amerika je zabrinuta zbog politike Turske na Balkanu, proističe iz diplomatske depeše koja je početkom 2010. poslata u Vašington iz Ambasade SAD u Ankari. Reč je o analizi turske spoljne politike, koja se opisuje kao mešavina tradicionalno prozapadne orijentacije i dva nova elementa – „bez konflikata“ i „neootomanizam“ o kojem je, dodaje se, u novembru 2009. u Sarajevu govorio šef turske diplomatije Ahmet Davutoglu.

U analizi američkog diplomate se ocenjuje da je Turska „neootomanska“ politika na Balkanu i Bliskom istoku „najveći potencijalni strateški problem za SAD“. Vraćanje na prošlost iz Davutogluovog govora u Sarajevu, kombinovano s nastojanjem Turske da to sprovede kroz savezništva s lokalnim akterima, stalno stvara nove probleme, navodi se u depeši. Dodaje se, međutim, da uprkos uspešnosti i relativnoj snazi, Turska ne može istinski i na ravnoj nozi da se takmiči ni sa SAD ni s regionalnim liderima, kao što su EU, Rusija, Egipat i Iran.