Za razliku od susedne Mađarske, koja je članica EU, u Srbiji nema žičanih blokada, suzavca ili ostalih nasilnih operacija uperenih protiv izbeglica. Ovakvo konstruktivno i široko profesionalno ophođenje prema izbegličkoj krizi sada mora da nagradi Evropska unija, smatra Ulrike Lunaček, potpredsednica Evropskog parlamenta, govoreći o konferenciji Evropske komisije posvećenoj migrantskoj i izbegličkoj krizi, koja je održana u četvrtak u Luksemburgu. Ona ističe da je „zapadnobalkanska ruta“ postala sinonim za ulazak izbeglica u EU, a Makedonija je u „posebno teškoj situaciji, jer izbeglice tu prelaze rizične rute preko planina i železničkih šina“.
Oni ne samo da su izloženi opasnosti od nesreća i prirodnih nepogoda, već i od zloupotrebe i nasilja kriminalnih grupa. U Srbiji, gde je od izbijanja krize registrovan dolazak oko 180.000 izbeglica, situacija za tražioce azila je bolja, sudeći prema ciframa UNHCR-a. Konferencija EU visokog nivoa o Zapadnom Balkanu bila je prilika da se pruži veća podrška ovim državama što je pre moguće, umesto se nadležnosti za izbeglice prebace isključivo za njih. Umesto da prebacuju odgovornost za izbeglice izvan EU, ministri unutrašnjih poslova su konačno spremni da primene dalju distribuciju izbeglica unutar EU – zaključuje Lunaček.
Članice EU postigle su na skupu u Luksemburgu, kome su prisustvovali i predstavnici država Zapadnog Balkana, dogovor o ubrzanju deportacije ilegalnih migranata, kao jednu od mera za rešenje problema velikog priliva izbeglica iz Sirije. Prema zaključcima sa tog sastanka, „veće stope deportacije trebalo bi da posluže za odvraćanje ljudi od ilegalne migracije“. Izvori Danasa bliski Vladi Srbije za Danas nezvanično ocenjuju da Srbija neće biti pogođena odlukom o ubrzanju deportacije, jer to neće podrazumevati vraćanje izbeglica sa Bliskog istoka kod nas, već isključivo državljana Srbije za koje bude utvrđeno da su lažni azilanti. „To su naši državljani i oni će moći da se vrate“, objašnjavaju naši sagovornici.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini izjavila je preksinoć da se rešenje za migrantsku krizu mora naći u zajedničkom radu i demantovala da Unija pokušava da prebaci odgovornost na zemlje Zapadnog Balkana.
– Svi smo mi u istom čamcu, imamo zajedničke probleme i tražimo zajednička rešenja – kazala je Mogerini novinarima u Luksemburgu. Ona je podsetila da su ratovi u bivšoj Jugoslaviji okončani „relativno nedavno“, i da to ima dobre i loše strane. „Dobro je to što je ljudima još sveže u sećanju kako je biti izbeglica, pa su stoga spremni da pomognu, a loše što sećanja na rat izazivaju tenzije među susedima“, kazala je ona i dodala da je zajedno sa komesarom za susedsku politiku i proširenje Johanesom Hanom uporno radila da se te tenzije smanje.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović, koji je pored šefa diplomatije Ivice Dačića, predstavljao Srbiju na skupu u Luksemburgu, kazao je da Srbija želi da bude ozbiljan partner članicama EU u rešavanju migrantske krize i da zaslužuje pravednu kompenzaciju, a ne poniženje malom novčanom pomoću.
– Želimo da budemo konstruktivni, ali bolje da nam ne daju ništa, nego da nas ponižavaju smešnim sumama – rekao je Stefanović, komentarišući najavu Evropske komisije da ce izdvojiti dodatnih 17 miliona evra pomoći Srbiji i Makedoniji za zbrinjavanje i registraciju migranata.
Ministar Dačić je izjavio da očekuje da EU precizira koliko migranata se od Srbije očekuje da prihvati i dodao da se pokazalo da Hrvatska nije bila u pravu kada je prošlog meseca zatvorila granice za teretna vozila iz Srbije. „Očekujemo da znamo šta je evropski odgovor, ako je to zatvaranje granica onda znamo šta treba da radimo“ – kazao je on.
Izraz solidarnosti
Dejvid Mekalister, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, kaže za Danas da je konferencija u Luksemburgu „pokazala svest“ evropske zajednice da je tranzitnim državama poput Srbije „potrebna naša podrška“. – Pozdravljam što je EU odobrila dodatnih 17 miliona evra da bi pomogla Srbiji i Makedoniji da se izbore sa prilivom izbeglica. To je signal kontinuirane evropske solidarnosti, smatra on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
