Male šanse da će vođa radikala na slobodu

Ljiljana Smajlović, predsednica UNS, kaže za Danas da ne očekuje da sud u Hagu danas prihvati Šešeljev zahtev i ističe da je suština onoga što vođa SRS traži da sud oceni da je optužnica neosnovana. Prema njenim rečima, u ovoj fazi suđenja ne očekuje se da će sud praktično odbaciti optužnicu i podseća da iza optužnice ne stoji samo Tužilaštvo, već ju je potvrdilo i sudsko veće. Šešelj je, u sudskoj raspravi održanoj 9. marta, zatražio odštetu od 10 miliona evra zbog toga što je više od osam godina, kako tvrdi, bezrazložno i bez ikakvog pravnog osnova proveo u sudskom pritvoru u Sheveningenu.

On navodi da Tužilaštvo ništa nije dokazalo i ni na čemu ne temelji optužbu. Tužioci su, odgovarajući na zahtev optuženog, tvrdili da su izveli dovoljno dokaza o Šešeljevoj krivici po svim tačkama optužnice, uključujući i to da je govorom mržnje direktno počinio zločine nad nesrbima u Vukovaru i vojvođanskom selu Hrtkovci u proleće i leto 1992. godine.

Dušan Ignjatović, direktor Kancelarije Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom, kaže za Danas da postoje tri mogućnosti, kada je reč o Šešeljevom zahtevu. „Optužnica može u potpunosti da ostane ili da bude u celini odbačena, ali i da samo njene pojedine tačke budu odbačene“, ističe Ignjatović.

On navodi da sud u Hagu danas neće ocenjivati dokaze, u smislu da li su kontradiktorni ili ne, već će gledati da li uopšte ima dokaza, odnosno neće ocenjivati, na primer, da li su Šešelj i svedoci svedočili lažno ili ne. „Ukoliko optužnica u potpunosti ili delimično opstane, to ne znači da će Šešelj biti osuđen za ta krivična dela. Optužnica protiv bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića je, na primer, opstala, ali on nije osuđen“, objašnjava Ignjatović.

Prema njegovim rečima, dosad nije zabeležen nijedan slučaj da je optužnica u potpunosti odbačena. Ukoliko, dodaje naš sagovornik, ostanu neke od tačaka optužnice, Šešelju će biti omogućeno da odluči da li će izvoditi svoju odbranu i dokaze za krivična dela koja su ostala u optužnici. On ukazuje da, u slučaju kada optuženi završi sa svojom odbranom, slede završne reči i presuda. Dušan Ignjatović navodi da optuženi može i da odbije da iznese odbranu, u slučaju kada opstane deo optužnice, kao što je to odlučio Ramuš Haradinaj, bivši premijer Kosova.

Šešelju, koji se u pritvoru Tribunala nalazi od februara 2003, kada se dobrovoljno predao, sudi se za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH od 1991. do 1993. godine. On je optužen za ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine. Ta dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.

Povezanost sa ubistvom Đinđića?

Vojislav Šešelj je u Hag dobrovoljno otputovao 25. februara 2003. godine. Prethodno je u Srbiji najavio „krvavo proleće“. Petnaest dana kasnije ubijen je premijer Zoran Đinđić, a za ubistvo su odmah osumnjičeni „zemunci“, čije su vođe, kako su u to vreme tvrdili mnogi političari, bile bliske sa Šešeljem.

O vezama predsednika SRS i zemunskog kriminalnog klana govorili su i zaštićeni svedoci Zoran Vukojević Vuk i Dejan Milenković Bagzi. Milenković je u novembru 2006. u Specijalnom sudu rekao da je Šešelj znao za plan atentata na premijera Đinđića. „Njihov plan bio je da posle toga dovedu SRS na vlast“, tvrdio je Milenković.

On je svedočio i da je dva puta bio ispred kuće Vojislava Šešelja kada je na razgovor kod njega išao vođa zemunskog klana Dušan Spasojević i naveo da su ti razgovori trajali oko sat vremena. „Pokojni vođa zemunskog klana Dušan Spasojević rekao mi je da Šešelj ima mnogo ljudi koje može da izvede na ulicu kada Đinđić bude ubijen. Spasojević je nagovarao Šešelja da ne ide u Hag, ali kada je otišao, ostao je isti plan, da se pravi rasulo u državi“, svedočio je Milenković.

Šešeljevi citati

GOVOR U HRTKOVCIMA (maj 1992): „Biće dovoljno autobusa, odvešćemo ih (Hrvate) do granica srpske zemlje, odatle nek idu peške, ako pre ne odu sami“.

KRITIKA MILOŠEVIĆA (pred Haškim tribunalom): „Ja sam kritikovao tadašnju vlast – kažem da je Miloševićev režim blag prema Hrvatima i da posle izbora neće biti pardona – po istom pravilu po kojem je Tuđman proterao Srbe, mi ćemo proterati Hrvate… Znači, govorim kao opozicionar šta ću raditi kad dođem na vlast“.