Moćniji u sudu nego na slobodi

Ona ističe da Šešelj govori jezikom mržnje.

„Da li je država trebala da ga zbog toga uhapsi i sankcioniše, to je sada veliko pitanje. Vlada ne reaguje ni na neke druge govore i izjave mržnje, a imamo mi raznih desničarskih grupa, koje ponavljaju da su svi drugi činili zločine, a samo mi nismo, i tako redom… Imamo, dakle, puno izjava javnih ličnosti koje nisu primerene, da kažemo, ovom novom putu Srbije i evropskim integracijama. Država mora da kaže da su to presedani i izuzeci. U ovom slučaju, kada je reč o Šešelju, Vlada je u nezgodnom položaju. Šešeljev povratak najviše smeta državnom vrhu – predsedniku Srbije i premijeru. Najveća mržnja i najava osvete usmerena je upravo protiv predsednika i premijera. Slažem se da država mora da reaguje i da govori u kojima se zastupa – velika Srbija, teritorijalna pretenzija, mržnja… – pripadaju starom vremenu. To mora da se kaže“, smatra Nataša Kandić.

U kontekstu Rezolucije Evropskog parlamenta, Danasova sagovornica ističe, međutim, da prava adresa za iznošenje kritika i zamerki nije Srbija već Haški tribunal.

„Na slobodi je neko kome je trebalo doneti presudu. Šešelj je pušten na slobodu bez ikakvih uslova, on ne bi i nije prihvatio da bude pušten na slobodu a da garant tih uslova bude država Srbija. On je to pokazao mnogo puta ranije. Država nije ništa dobila od Haga niti je imala obaveze da bilo šta garantuje. U Rezoluciji se navodi da postoji opasnost da utiče na svedoke. Ali, taj njegov predmet je završen pre tri godine, i svi svedoci u njegovom predmetu su saslušani. Svi svedoci Tužilaštva su saslušani. Treba podsetiti da je on uspeo da utiče na 11 svedoka Tužilaštva, oni su svi promenili iskaz na suđenju u njegovu korist, što znači da je prava adresa za to Haški tribunal. On više ne može da utiče na svedoke, jer je postupak završen. Jednostavno je, nema na koje svedoke da utiče“, ističe Kandić.

Ona posebno napominje da Rezolucija nije dobro napisana.

„Tamo piše da je Šešelj napravio tri javna govora gde je poručio da se neće dobrovoljno vratiti, gde je pokazao pretenzije na hrvatsku teritoriju, da je izazivao mržnju prema onima koji nisu Srbi. Ali, Šešelj je sve vreme dok je bio u pritvoru, svih 11 godina, upravo to radio. Pozivao je na stvaranje velike Srbije, podsticao je sve vreme mržnju prema drugima, on je sa mržnjom govorio o Hrvatima, Albancima, Bošnjacima, smejao se vukovarskim žrtvama. Zašto onda EP nije reagovao i tražio od Haškog tribunala da optuženi ne sme, pored svih krivičnih dela za koje optužen, stalno iz sudnice da čini nova krivična dela“, kategorična je Danasova sagovornica.

Dokaz nemoći

Ona navodi da se u Rezoluciji spominju i Žene u crnom, koje su na dan pada Vukovara organizovale performans u pomen žrtvama.

„To je zapravo dokaz nemoći Šešelja, jer ako one mogu da izađu i javno izraze svoj stav, na dve stotine metara od njega, pa to je, valjda, dokaz da taj Šešelj više nema tu moć i snagu – njega se ne plaše ni Žene u crnom. On je imao veću moć dok je bio u sudnici nego na slobodi“, zaključuje Nataša Kandić.