Mustafa: Preševo je grad imigranata

Postali smo najednom grad u kome su imigranti na svakom koraku. Do sada smo iz lokalnog budžeta izdvojili oko 500.000 dinara za pomoć u hrani i higijenskom materijalu, ali sredstva su limitirana. Dobro je što su pripadnici VS iz Vojne bolnice u Nišu otvorili punkt za pružanje lekarske pomoći jer su ovi ljudi iscrpljeni od dugog puta, gladni, a ima i dece kojima je potreban lekarski nadzor, objašnjava za Danas Skender Destani, zamenik predsednika opštine Preševo i sam lekar pedijatar, koji zbog visokih temperatura i neadekvatnih uslova za prihvat i privremeni smeštaj strahuje i od mogućeg pogoršanja epidemiološke situacije u samoj opštini.

Pojačanom kontrolom granice sa Makedonijom gde su raspoređeni mešoviti policijski timovi pogranične policije Srbije i Makedonije i srpske žandarmerije u poslednja 24 časa na teritoriju susedne države vraćeno je oko 400 imigranata. Termovizijskom kontrolom iz specijalnih automobila uočavaju se imigranti koji u grupama najčešće od po tridesetak lica pokušavaju da ilegalno uđu u Srbiju koristeći železničku prugu Skoplje – Preševo, ali i lokalne puteve, kao i brdske staze.

Policijski izvori sa juga Srbije potvrdili su za Danas da se na ovaj način „sprečava dalji porast imigranata“, ali da niko ne isključuje dalji pritisak novih imigranata koji iz Turske dolaze do Makedonije i preko Srbije žele dalje u zemlje EU.

Izgnanici ne pristaju na fotografisanje. Leže na livadi na starim ćebadima. Ne govore srpski jezik. Sporazumevaju se sa ljudima na engleskom jeziku, najčešće preko ljudi iz Crvenog krsta koji su ovde od početka imigrantskog talasa sredinom prošle nedelje.

– Kada smo iz Grčke došli do Makedonije, rekli su nam da ćemo teško izdržati pešice do granice sa Srbijom. Po ceni od 100 evra prodali su nam bicikle i nakon vožnje od više od 60 sati stigli do srpske granice, a onda zaobilaznim putevima ušli na teritoriju Preševa. Nas ovde niko ne dira. Ljudi nas gledaju, nude nam vodu i hranu koja je neophodna pre svega deci – priča preko prevodioca, na lošem engleskom jeziku Ahmet, koji je sa dva brata iz Sirije krenuo u Evropu i sada se nalazi u Preševu. Vojni lekari iz Niša imaju pune ruke posla, jer nakon dugotrajnog pešačenja mnogi su zaradili povrede na stopalima, a primetna je i iscrpljenost, kao i neuhranjenost kod dece.

– Zatečeni smo celom situacijom koja se komplikuje, a mi smo nemoćni da se sami snađemo u celoj situaciji. Teško da bi i ceo opštinski budžet bio dovoljan da rešimo ovu situaciju koja nas je neočekivano zadesila. Neophodna je voda, hrana, lekovi, a strahujemo i od pojave zaraznih bolesti i zato nam je neophodna hitna pomoć Vlade Srbije, Crvenog krsta i UNHCR. Ovi nesrećnici šetaju bespomoćno ulicama Preševa, a mi im ne možemo pomoći. Dnevno iz Preševa odlazi stotinak ljudi, ali dolazi i do dve stotine pa to i dalje usložnjava situaciju, kaže za Danas čelnik preševske opštine Ragmi Mustafa, koji kaže da je o ovoj situaciji razgovarao i sa ministrom Aleksandrom Vulinom prilikom njegove posete ovoj opštini. Mustafa kaže da ovaj problem uveliko nadmašuje kapacitete lokalne samouprave i da je pod hitno neophodno uključivanje najviših državnih organa. On ima i primedbe na policiju koja dosta sporo radi na izdavanju potvrda o zahtevu za azil, jer ta procedura traje i po nekoliko dana.

Na autobuskoj stanici u Bujanovcu i dalje su velike gužve koje stvaraju imigranti koji žele da što pre otputuju za Beograd. Dnevno iz ove opštine ka Beogradu ide šest autobusa na redovnim linijama „Niš ekspresa“ koji saobraćaju na relaciji iz Skoplja ka prestonici. Autobuska stanica na ulasku u Bujanovac je najednom oživela, jer su se pojavili prodavci brze hrane i osvežavajućih napitaka koje naplaćuju u evrima. Imigranti se za sada ne zadržavaju na drugim lokacijama u Bujanovcu osim na autobuskoj stanici čekajući autobuski prevoz. Deo imigranata dolazi i u Vranje, odakle koriste linije „Kavim Jedinstva“ za prevoz ka Beogradu. Usled pojačane kontrole policijskih službenika za sada je, bar prema zvaničnim podacima, bitno smanjen ilegalni prevoz imigranata u taksi vozilima, ali i teretnim vozilima koji su „prevoznici“ naplaćivali i do 200 evra po osobi.