Najveći bezbednosni rizik je Kosovo

Najveći bezbednosni rizik ostaje Kosovo i Metohija. Tu vidimo ulogu i odgovornost KFOR, s kojim smo razvili dobru saradnju u cilju zaštite srpskog stanovništva u pokrajini i očuvanja stabilnosti, na čemu ćemo raditi i ubuduće, ističe za Danas Bratislav Gašić, ministar odbrane i potpredsednik SNS, odgovarajući na pitanje postoje li trenutno bezbednosni rizici koji prete Srbiji.

– Ugroženost bezbednosti Srbije dolazi i iznutra, od nacionalističkih i verskih ekstremizama, organizovanog kriminala, krijumčarenja ljudi preko naše teritorije, terorizma, a rizici postoje i na jugu Srbije, odakle bi se mogli preneti i na teritoriju centralne Srbije. Za svoju prvu posetu jedinicama Vojske Srbije upravo sam izabrao bazu „Jug“ i Kopnenu zonu bezbednosti, gde zajedno sa drugim bezbednosnim snagama kontrolišemo situaciju. Ocenjujem bezbednosnu situaciju kao stabilnu, ali bićemo vrlo oprezni i razvijati spremnost za adekvatno reagovanje, napominje Gašić.

Zašto ste se odlučili da napustite mesto gradonačelnika Kruševca i postanete član Vlade? Čija je to ideja bila?

– To je pre svega poverenje koje mi je ukazao premijer Aleksandar Vučić i SNS, ali i spremnost da se pruži maksimum na svakoj dužnosti u ovom presudnom trenutku za Srbiju i njen boljitak. Takav je za mene bio rad u Kruševcu, gradu sa više od 140.000 stanovnika i svim problemima, a dužnost ministra odbrane je još veći izazov.

Prema nekim ocenama, logičniji izbor bi bio da ste bili postavljeni na čelo nekog drugog resora, na primer privrede.

– Oba resora su vrlo kompleksna i izuzetno značajna u ovom trenutku. Svestan sam odgovornosti, ali ističem i ličnu spremnost i zadovoljstvo, a reći ću i ponos, da budem deo institucije kakva je Vojska, koja za državu i narod ima toliko značaja, simbolike, a samim tim i odgovornosti za njenu bezbednu budućnost, koja je preduslov svakog napretka.

Šta vas je kvalifikovalo za tu poziciju?

– Rad u timu i velikom sistemu nije mi stran. To su odlike koje su mi pomogle da mobilišem pozitivnu energiju i zajedno sa saradnicima napravimo da Kruševac dobije uređeniji život i skladno funkcionisanje niza službi, sa podsticajem za dalji privredni oporavak i razvoj. Verujem da je to prepoznato kao kvalitet, koji će i u sistemu odbrane razvijati dobru energiju i davati dobre rezultate.

Zašto na tom mestu nije ostao Nebojša Rodić? Znači li to da SNS nije bio zadovoljan njegovim rezultatima?

– Rad gospodina Rodića na funkciji ministra odbrane nije sporan. Ali formiranje nove Vlade uvek traži preispitivanje i traženje i drugačijih rešenja, tako da je premijer Vučić izabrao ovakav raspored kadra naše stranke, ali i drugih koji na osnovu ugleda i sposobnosti mogu pomoći da radimo bolje i ostvarimo obećanja data narodu.

Rekli ste da je vaša sreća to što je ministar odbrane u jednom trenutku bio Aleksandar Vučić. On nije bio dugo na toj poziciji i čini se da je više posla tada imao u drugim oblastima nego u tom resoru. Šta ste mislili pod time?

– Nije potrebno naglašavati koliko su se stvari u Srbiji već promenile od kada SNS i Aleksandar Vučić govore i rade za njenu bolju budućnost. I narod nam veruje i zato imamo izborni rezultat koji je temeljno promenio političku sliku Srbije. Kao što se ta pozitivna težnja osetila u svim sferama života, tako se i u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije oseća da vredi raditi više i bolje, jer smo deo jednog velikog preokreta koji je Srbiji neophodan.

Smatrate da je Vojska Srbije „jedan od najbolje uređenih sistema naše države“, a da su se od 2000. do 2012. ministri odbrane više bavili svojom promocijom. Ko je onda zaslužan za takvo stanje u Vojsci?

– Stojim iza svojih reči da su se ministri odbrane više bavili sopstvenom promocijom nego podizanjem kapaciteta sistema odbrane i sigurno je moglo biti bolje da su efikasnije iskoristili demokratske promene. Da je ta šansa i energija pametnije iskorišćena, sada bi kao država i društvo bili u mnogo boljoj situaciji. A dobro vidimo gde smo, šta sve moramo da uradimo brzo i efikasno da stvari krenu na bolje. Ali, neću da negiram učinke kojih svakako ima, koji su pomogli da se sistem uredi mnogo bolje od nekih drugih u državi i vrati poverenje naroda u vojsku.

Šta podrazumevate pod najavljenim nastavkom modernizacije vojske?

– Modernizacija će ići u dva pravca. Prvi je modernizacija naoružanja i opreme koja je neophodna, jer dugo nije bilo ozbiljnih ulaganja. Ono što ne možemo da ostvarimo, jer i nije planirano budžetskim sredstvima, jeste nabavka aviona i složenih borbenih sistema, od čega ne odustajemo, ali to je zadatak koji se mora rešiti na nivou države. Nastavićemo započete modernizacije borbenih sredstava i njihov remont, a imaćemo i značajna opremanja i infrastrukturna ulaganja. Prioriteti su dalje opremanje jedinica Vojske Srbije koje se upućuju u mirovne misije, nabavka opreme za jedinice Vojske po modelu M-21, vazduhoplovstvo treba da dobije nove školske avione Lasta, nastavljamo razvijanje telekomunikacionog sistema, a poboljšaćemo i uslove za bezbedno skladištenje ubojnih sredstava. Drugi pravac modernizacije su kvalitativni pomaci u obuci jedinica i podizanju njihovih sposobnosti da mogu da vežbaju, rade i učestvuju u multinacionalnim operacijama.

Postoji li šansa da Srbija promeni politiku prema članstvu u NATO?

– Vojnički gledano, sa NATO imamo razvijenu saradnju u okviru Programa Partnerstvo za mir i sasvim dovoljno prostora za zajedničke aktivnosti koje Srbija koristi za jačanje svojih odbrambenih potencijala. U političkom smislu, u Srbiji su još sveže rane koje su donele NATO bombe 1999, tako da ni jedna ni druga strana ne treba da ide protiv te emocije. U zakonskom smislu, skupštinska deklaracija o vojnoj neutralnosti važeća je za sve pa i za Ministarstvo odbrane, dok je ta odluka na snazi.

O neprijavljenom skupu

Kako komentarišete to što skup podrške vladi ispred Skupštine nije bio prijavljen policiji i kako nije onemogućen pošto su zakonom zabranjeni skupovi ispred Skupštine u vreme njenog zasedanja?

– Taj skup je bio znak podrške svih kojima smo vratili nadu i čvrsto obećali ispunjenje namera da ćemo raditi samo za Srbiju i njene građane. Podršku građana iskazanu posle jednog svečanog čina, izbora nove Vlade Srbije pred kojom su teški zadaci i ogromna odgovornost, shvatam kao izraz iskrenog poverenja onih koji su došli, ali i još veću obavezu Vlade da ne izneveri očekivanja naroda.