Naprednjaci nalikuju nekadašnjem DOS

Mesec dana kasnije, 10. oktobra, registrovana je Srpska napredna stranka. Osnivačka skupština održana je 21. oktobra, a među osnivačima našli su se Tomislav Nikolić, dotadašnji generalni sekretar SRS Aleksandar Vučić i Jorgovanka Tabaković. Za samo šest godina postojanja SNS postala je najmoćnija partija u zemlji sa svim polugama moći – ima predsednika države, premijera, većinu ministara, ali i guvernera NBS. To je stranka koja danas ima više od 300.000 članova i gotovo 50 odsto podrške građana.

Povod za stvaranje SNS i rascep među tadašnjim radikalima bio je Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, koji je 5. septembra 2008. bio na dnevnom redu parlamenta. Tada je obelodanjeno da su radikali podneli amandman koji je prihvaćen, a Nikolić je izjavio da će radikali glasati za takav sporazum. Amandmanom SRS je predviđeno da se predlog zakona o potvrđivanju sporazuma dopuni odredbom da je Kosovo deo Srbije. Međutim, nekoliko sati kasnije dolazi do preokreta, jer je Vojislav Šešelj iz Haga naredio da radikali ni po koju cenu ne podrže sporazum. Istog dana, Tomislav Nikolić je podneo ostavku na mesto šefa poslaničkog kluba radikala i na funkciju zamenika predsednika SRS.

Sa jedanaest poslanika SNS ubrzo postaje respektabilna partija u parlamentu koja se podržavanjem proevropskih zakona polagano preporučuje i EU. Na Đurđevdan 2012. tadašnji lider i osnivač SNS pobeđuje Borisa Tadića u drugom krugu predsedničkih izbora, a njegova stranka uspeva da uz pomoć socijalista i Ivice Dačića formira vladajuću većinu. Nikolić u međuvremenu podnosi ostavku na stranačke funkcije, a novi lider postaje njegov „stranački sin“ Aleksandar Vučić, sa čijim imenom SNS marta ove godine odnosi mnogo ubedljiviju pobedu na parlamentarnim izborima. Sa 48,35 odsto glasova naprednjaci formiraju koalicionu vladu, iako im pomoć sa strane nije bila potrebna, a premijer postaje najjači čovek naprednjaka – Vučić.

Uprkos stalnim medijskim spekulacijama da se Nikolić pokajao što je podneo ostavku na stranačke funkcije i da u SNS vlada „tihi rat između Nikolićevih i Vučićevih ljudi“, to obe strane demantuju. U rat sumnjaju i politički analitičari koji tvrde da čak i ukoliko postoji sukob, koji je možda čitljiv po medijima, on je zapravo nevidljiv. O kakvom-takvom miru među naprednjacima govori i činjenica da je stranku od njenog osnivanja napustilo tek nekoliko nezadovoljnih kadrova. Najpre je, na isti način kao i kad je dolazio u SNS, sa suzama u očima otišao general Božidar Delić, nezadovoljan politikom stranke. Kasnije je rukovodstvo stranke napustio takođe osnivač Oliver Antić, koji je to opravdao prezauzetošću u Predsedništvu Srbije. Najburniji je bio odlazak i iz rukovodstva i iz SNS Vladimira Cvijana, koji je lidera optužio za autokratiju, samovolju i diktaturu. Drugih odlazaka nije bilo, ali je zato bilo dolazaka, zahvaljujući kojima je stranka narasla na 330.000 članova.

Međutim, uprkos brojnosti, opšte prihvaćen stav je da SNS nema dobre i sposobne kadrove i da su zato prinuđeni da kadrove pozajmljuju iz nevladinog sektora. U tom segmentu, kaže analitičar Đorđe Vukadinović, SNS nalikuje DOS, a njihovi zajednički problem su – kadrovi i politika, jer imaju bolje instrumente za preuzimanje nego za vršenje vlasti.

„SNS je ostvarila cilj zbog čega je i napravljena, a to je osvajanje vlasti. I u tom smislu to je bio savršen projekat normalizacije i pacifikacije radikalske politike i radikalskog biračkog tela. Radi se o projektu prevođenja politički frustriranih i socijalno deklasiranih birača SRS u tabor makar mlakih i površnih evrofila i usmeravanje njihovog gneva sa mrskog zapada na domaće lopove i tajkune“, ocenjuje Vukadinović.

A Dejan Vuk Stanković smatra da je SNS za šest godina doživela punu afirmaciju boravka na političkoj sceni, da je indirektno doprinela uništavanju opozicije, ali da problemi najmoćnije stranke u Srbiji tek mogu da uslede.

Ekonomski rast i zaposlenost

Povodom šestogodišnjice SNS lider naprednjaka i premijer Srbije Aleksandar Vučić obratio se novinarima u sedištu stranke, i između ostalog najavio da će ekonomski rast Srbije u 2016. godini biti jedan od najvećih u Evropi, a da se značajan porast očekuje već sledeće godine. „Neće se nikad u ovoj zemlji živeti kao bubreg u loju kako su govorili neki pre mene, ali će ekonomija biti neuporedivo bolja i zdravija“. On je kazao da je ekonomski rast u 2013. godini iznosio 2,5 odsto, što je prema njegovim rečima „više nego u prethodnih deset godina“, dok je nezaposlenost smanjena za 46.588 osoba.