Evropski savet 28. juna neće odrediti tačan datum kada će Srbija početi pregovore o članstvu s EU, kako to javnost očekuje, već će, ako Srbija ispuni sve neophodne uslove, odnosno primeni sporazum postignut s Prištinom, dati zeleno svetlo Evropskoj komisiji da preduzme korake neophodne za početak pregovora.
Milan Pajević, direktor Kancelarije za evropske integracije, za Danas objašnjava da Evropski savet 28. juna neće odrediti tačan datum kada Srbija ulazi u pregovore, kako se u javnosti misli.
– Evropski savet će tada najverovatnije odobriti Evropskoj komisiji da preduzme sve što je potrebno za početak pregovora sa Srbijom, bez određivanja bilo kakvog preciznog datuma. Nakon toga će EK, u skladu sa svojom agendom, početi konsultacije s predstavnicima Srbije tokom jula. Jedini, da tako kažem, simboličan datum biće sazivanje međuvladine pristupne konferencije krajem oktobra ili početkom novembra, kojom će se ozvaničiti početak pristupnog procesa – kaže Pajević.
Prema njegovim rečima, posle odluke Evropskog saveta najpre kreće eksplanatorni skrining 23. i 24. poglavlja tokom kojeg predstavnici EK objašnjavaju našim predstavnicima zaduženim za ta poglavlja njihove ključne elemente. Zatim sledi analiza dosadašnje usklađenosti naših propisa s evropskim (skrining), a potom i utvrđivanje kriterijuma za otvaranje pregovora u dotičnim poglavljima.
S obzirom na to da među najvišim zvaničnicima Srbije vlada uverenje da će Evropski savet krajem juna odobriti početak pregovora, Srbija se već sprema za proces pregovaranja. U tome im podršku pruža Nemačka organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).
– Naš cilj da srpsku administraciju i organizacije koje će biti uključene u pregovore o članstvu Srbije u EU pripremimo za što efikasnije i uspešnije vođenje pregovaračkog procesa – naveo je u razgovoru s novinarima Andrej Horvat, predstavnik Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) i vođa projekta „Podrška procesu evropskih integracija u Srbiji“.
Horvat, koji je nedavno u ime GIZ-a sa direktorom vladine Kancelarije za evropske integracije Milanom Pajevićem potpisao sporazum o sprovođenju projekta, rekao je da se u početku „najviše pažnje posvećuje izgradnji pregovaračkih struktura i procesu u okviru Vlade Srbije“.“U tom kontekstu značajno je i stvaranje uslova za formiranje uže pregovaračke grupe, koja će se sastojati od stručnjaka za evropske integracije, ali koji imaju iskustvo i u ophođenju s političarima. Između ostalog, srpska vlada bi trebalo da usvoji većinu procedura već u julu“, naveo je on.
Horvat je istakao da se u sklopu projekta sprovode pripreme za 15 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, kao i da su osim Kancelarije za evropske integracije, koja predstavlja glavnog korisnika, partneri GIZ-a i Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo finansija i privrede.
Andrej Engelman, predstavnik GIZ-a koji je bio direktno uključen u kreiranje slovenačkog modela pregovaranja sa EU, naveo je da se pregovarački proces zapravo može nazvati „prilagođavanje pravilima igre u Uniji“, kao i da se već najveći deo zadataka mora obaviti „na domaćem terenu“. „Može se reći da se 95 odsto procesa odnosi na rad kod kuće, a preostalih pet odsto čine aktivnosti koje se obavljaju sa državama članicama EU“, kazao je Engelman.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
