Nema pregovora Srbije sa EU pre kraja 2013.

Ovo su Danasu izjavili sagovornici iz vrha nemačke vladajuće koalicije, razjašnjavajući poruke koje je delegacija CDU/CSU u četvrtak u Beogradu uputila ovdašnjoj javnosti i političarima.

Srbija ne mora da prizna Kosovo kao nezavisnu državu, već da prihvati situaciju da vlada u Prištini „upravlja kosovskom teritorijom“, ali da srpske vlasti ne moraju da promene Ustav ili da dve vlade međusobno razmenjuju ambasadore. „Dakle, ovako stanje može da traje još jako dugo, a svima je jasno da će Srbija postati punopravna članica EU daleko pre Kosova“, ističu naši sagovornici iz Berlina.

Oni podsećaju na primer „dve Nemačke“, koji je pre nekoliko godina predložio diplomata Volfang Išinger, prema kome su dve zemlje održavale kontakte, ali se međusobno nisu priznavale. Međutim, vrlo otvoreno kažu da ponovnog spajanja Srbije i Kosova neće biti, za razliku od SR Nemačke i DDR-a.

Sve političke partije u Bundestagu, s izuzetkom krajnje levice, imaju ista očekivanja kada je reč o evropskim integracijama Srbije, a ne samo stranke vladajuće većine, „i ovi zahtevi su bili poznati političkim strukturama u Beogradu najmanje već dve godine“, ističu Danasovi berlinski izvori.

Nemačka najiskrenije želi Srbiju u članstvu Evropske unije, i to iz najmanje dve razloga – samo se Srbijom u EU obezbeđuje trajna stabilnost Zapadnog Balkana, a i time bi se dodatno pospešila već intenzivna trgovinsko-ekonomska saradnja.

Razlog zbog kojeg je baš u ovom trenutku srpskim zvaničnicima i javnosti zvanično dostavljeno „sedam stavki“ jesu majski opšti izbori u Srbiji i formiranje nove vlasti. „Zbog toga je Nemačka želela da omogući dovoljno vremena srpskoj vladi da nešto uradi pre izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka EU, koji će biti predstavljen 10. oktobra“, navode naši sagovornici. Iako je pisanje izveštaja EK o napretku Srbije praktično završeno, još postoji izvestan prostor za njegovo dodatno poboljšanje.

Ipak, prema čvrstoj oceni sagovornika Danasa iz vrha CDU/CSU, Srbija neće dobiti datum početka pristupnih pregovora pre decembra 2013, a „tvrdnje da bi to moglo da se desi u julu sledeće godine nisu tačne“. „Beograd će imati vremena da ispune očekivanja Nemačke od oktobra ove do oktobra naredne godine“, naglašavaju naši izvori.

Kako kažu, Nemačka ne želi da se meša u ono što će se dogovoriti Beograd i Priština, pa tako i u vezi sa severom Kosova. „Smatramo da plan Martija Ahtisarija prvo treba da počne da se primenjuje, a onda da se otvore razgovori o severu i pronađe kreativno rešenje“, navode naši sagovornici iz Berlina.

Na pitanje da li su iznenađeni promenom vlasti u Srbiji i formiranjem vlade sa SNS na čelu, nemački zvaničnici ističu da njima nije važno da li je na čelu Tomislav Nikolić ili Boris Tadić, već je bitan rad na ispunjavanju zahteva i primeni onoga što je već dogovoreno između Beograda i Prištine. Mada, kako kažu, prethodna vlast nije bila dovoljno efikasna u obavljanju „domaćeg zadatka“.

Podsetimo, Andreas Šokenhof, zamenik šefa Saveznog poslaničkog kluba CDU/CSU, predstavio je u četvrtak u Beogradu „sedam zahteva“ koje Srbija mora da ispuni ako želi da dobije datum početka pregovora za članstvo u EU.

Prva stavka je potpuno ispunjenje i realizacija akcionog plana, ugovorenog sa EU, sa posebnim težištem na nastavku i primeni započete reforme pravosuđa. Pod brojem dva se navodi da Srbija treba da predstavi „vidljive napretke u razjašnjenju i krivičnom gonjenju napada na Ambasadu Nemačke, izvršenog u februaru 2008“.

U trećoj stavki se ističe da su potrebni jasni signali u cilju nastavka pomirenja u regionu, „nikakve nove interpretacije istorijskih zbivanja, primera radi, u kontekstu genocida počinjenog u Srebrenici“. Četvrto je potrebna potpuna implementacija dosadašnjih rezultata u procesu dijaloga Beograda i Prištine i dogovor o nastavku dijaloga izvan već predviđenih tema, kao što su energetika i telekomunikacije.

Pod stavkama pet i šest navode se početak kontinuiranog ukidanja paralelnih struktura na severu Kosova, kao i dalje usmeravanje uticaja Beograda da Srbi na toj teritoriji aktivno sarađuju s Euleksom i Kforom. I, na kraju, pod brojem sedam stoji „jasno vidljiva volja za postizanje pravno obavezujuće normalizacije u odnosima sa Kosovom, s perspektivom da Srbija i Kosovo kao punopravne članice u smislu EU-Sporazuma mogu da realizuju svoja prava i obaveze, nezavisno jedna od druge i zajedno“.

Suzana Grubješić za Danas

Zahtevi nisu novi

Suzana Grubješić, potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije, ističe za Danas da su zahtevi Nemačke poznati već nekoliko godina, „a sada su prvi put poređani na papir, ali javnost nije na pravi način bila obaveštena o tome“. Prema njenim rečima, svim tačkama koje su predstavili poslanici CDU/CSU u Bundestagu treba pristupiti ozbiljno i ne žuriti sa „bombastičnim izjavama i zaključcima“.

Milica Delević za Danas

Posebna težina

Milica Delević, narodna poslanica DS i bivša direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije, ističe za Danas da nema nastavka proširenja EU bez podrške svih parlamenata članica Unije, te da u tom svetlu treba gledati na posetu nemačkih parlamentaraca. „To jeste parlament jedne zemlje i jedna poslanička grupa, ali Nemačka ima posebnu težinu zbog značaja koji ima u procesu donošenja odluka u EU, a i ta poslanička grupa je vladajuća većina te zemlje“, ukazuje Delevićeva.

Kako kaže, stav CDU/CSU dele i ostale nemačke partije, kao i zemlje članice EU, „s tim što je akcenat stavljen na bilateralu, poput zahteva da se krivično gone oni koji su izvršili napad na Ambasadu Nemačke“. Prema njenim rečima, neke stavke su svakako strože nego što to iznosi Evropska komisija.

„Uvek sam govorila da EU ne želi da uvozi probleme i hoće da naši odnosi sa Kosovom budu dobri, a u dijalogu sa Prištinom možemo da tražimo modalitete koji nama odgovaraju, ali u postojećim okolnostima“, naglašava Delevićeva za Danas.

„Samo mišljenje“

Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer izjavio je da su uslovi koje su izneli nemački parlamentarci „samo jedno mišljenje“. „Svi vidimo Srbiju u EU, ali ima 27 država članica i isto toliko parlamenata i mnogo poslaničkih klubova i jeste važno šta će oni reći, ali će odluku o pristupnim pregovorima doneti šefovi država i vlada“, rekao je Dežer novinarima u Beogradu.