Bilo je gotovo neizbežno da posle osam godina vlasti Boris Tadić doživi izborni poraz. To je deo normalnog izbornog ciklusa, gde su birači odlučili da žele promene. Uz sve to, vladajućoj Demokratskoj stranci nije išlo u korist to što su je optuživali da je zloupotrebljavala ovlašćenja i učestvovala u korupciji. Sigurno je da su ove tvrdnje i percepcija svega odigrale značajnu ulogu u izboru Tomislava Nikolića za predsednika Srbije – ističe za Danas Spiros Ekonomides, stručnjak Londonske škole ekonomije i političkih nauka (LSE).
Znači, vas ne iznenađuje Nikolićev izbor za šefa države?
– Ne. Nikolić i Srpska napredna stranka uvek su održavali visok stepen podrške naroda i dobro su prolazili na parlamentarnim i predsedničkim izborima. Takođe, na poslednjim izborima, DS je vodila vrlo prljavu kampanju, potcenjujući mogućnost pada popularnosti vladajuće stranke posle toliko godina na čelu vlade, a pogotovo u predsedničkom kabinetu. Iznenađuje to što je Tadić sam dozvolio da se to desi, s obzirom na to da je uvek obraćao pažnju na mišljenje javnosti i da je vodio pametne kampanje, ali je možda ovaj put sumnja birača u Tadićevu opciju bila jača od njegove lične popularnosti.
Poznata vam je politička istorija Tomislava Nikolića, njegov nacionalizam i suprotstavljanje evropskim integracijama. Da li on može i hoće da nastavi put Srbije ka EU?
– Predsednik Nikolić došao je na vlast tvrdeći da je za evropsku perspektivu i da će nastaviti da se zalaže za ulazak Srbije u EU. Ali, u evropskim krugovima uvek postoji opreznost oko toga da li su ovo njegove prave aspiracije. Dok predsednik Nikolić veruje u evropsku budućnost Srbije, on je takođe osoba duboko vezana za nacionalne ciljeve i nikada nije ni pokušavao da ih sakrije, već ih je projektovao u svim aspektima politike. Kao rezultat toga, neke od njegovih prvih izjava, poput onih o prošlosti Srbije u BiH ili o situaciji na Kosovu, pojačale su stav da je Nikolić u srcu ono što mnogi nazivaju „nacionalista“. To će imati neizbežne, i ne uvek pozitivne, implikacije na odnose Srbije sa EU. Brisel zna da su neke od njegovih izjava suprotne onome što je Unija navikla da čuje od Tadića ili da očekuje od zemlje koja pretenduje na članstvo u EU. Ono što je najvažnije je da će EU posmatrati šta su Nikolićeve akcije. On mora da uzme u obzir mišljenje njegovog biračkog tela i da u duhu toga daje izjave koje učvršćuju njegov kredibilitet da brani „nacionalnu stvar”. Međutim, Nikolić može da ceni i to da je, dugoročno gledano, interes Srbije da ima bliske veze sa Evropom. Na kraju, on će uraditi ono što birači zahtevaju od njega.
Pregovori o formiranju nove srpske vlade su u toku. Kakvu izvršnu vlast Srbija treba da ima? Znate da postoji mogućnost da SNS formira vladu sa SPS, pa bi u tom slučaju demokrate otišle u opoziciju. Da li bi to ugrozilo evropski put Srbije?
– Na to pitanje mogu da odgovore samo građani Srbije. Niko sa strane nema pravo da određuje srpskom narodu koga da bira na izborima ili koje stranke da budu u vladi. Narod Srbije treba da odluči da li želi da vidi vladu koja ih vodi ka evroatlantskim integracijama. Bez obzira da li bili u vlasti ili opoziciji, DS i bivši predsednik Tadić nastaviće da se zalažu za bliže veze Srbije sa EU, a možda čak i sa NATO.
Kako da se zaštite Srbi na Kosovu
Na severu Kosova ponovo se zahuktava situacija. Kako rešiti taj problem?
– Interesi Srba na Kosovu moraju da se zaštite, ali na realan način, koji omogućava Srbiji da pokaže da može da bude konstruktivan i punopravni član evropske porodice. Mnogi bi želeli da vide Srbiju da iz svega izađe kao jača i ponosnija nacija, rešivši odnos s Kosovom, nego da baci svoju budućnost zbog nečega što je u mnogome nepovratno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
