Očekuje se objašnjenje iz Haga

Želim da naglasim da će Srbija tragati za optuženima za ratne zločine čak i da Haški sud prestane sa radom, rekao je Tadić novinarima u Njujorku. Prema njegovim rečima, „to je naša ustavna obaveza, kao i jedan od uslova za pomirenje naroda ovog regiona“. Poput Srbije, optužene za ratne zločine moraju privesti pravdi i ostale zemlje regiona, poručio je Tadić. Predsednik Srbije učestvuje na 65. zasedanju Generalne skupštine UN, posvećenom takozvanim Milenijumskim ciljevima. Reč je o osam ciljeva koje su se sve članice UN, deklaracijom potpisanom u septembru 2000, obavezale da pokušaju da ostvare do 2015. U njih, između ostalog spada, iskorenjivanje gladi i smanjenje smrtnosti kod dece i bolje zdravlje majki, obrazovanje, jednakost polova, borba protiv zaraznih bolesti, ekologija i globalni razvoj.

U govorima na početku ovog višednevnog skupa na visokom nivou, predstavnici dvadesetak zemalja osvrnuli su se na sadašnje stanje i predložili rešenja. Tadić je na plenarnom skupu izjavio da je solidarnost sa zemljama u razvoju jedini način da se očuvaju prirodna bogatstva planete i osigura zdravlje i prosperitet celog čovečanstva. „Za mene je značajno da je Srbija u poslednjih pet godina značajno smanjila siromaštvo i glad, iako je i danas to jedan od najvećih izazova u našoj zemlji“, kazao je srpski predsednik. On će u sredu u Harvard klubu, govoriti o mogućnostima investiranja u Srbiju, a na generalnoj debati GS nastupiće u subotu 25. septembra.

Rano spekulisati o dijalogu

U ovom trenutku „rano je spekulisati“ o modalitetu budućeg dijaloga Beograda i Prištine, izjavio je u Njujorku Boris Tadić, prenosi RTS. Tadić je najavio da će o tom dijalogu biti reči na sastanku sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, u četvrtak, 23. septembra. Evrointegracije, format i osnovna pitanja budućeg dijaloga sa vlastima u Prištini, biće i tema susreta koji će sa visokim zvaničnicima članica UN imati Tadić na margini zasedanja GS UN.