Odbačene optužbe Srbije i Hrvatske – nije bilo genocida

Istovremeno, pošto nijedna strana nije uspela da dokaže da je druga država počinila genocid, odbijeni su odštetni zahtevi, odnosno reparacije. Ministri pravde Srbije i Hrvatske – Nikola Selaković i Orset Miljenić, drugačije su doživeli presudu. Dok je srpski ministar zadovoljan odlukom da Srbija nije počinila genocid u Hrvatskoj, hrvatski ministar je baš zbog toga nezadovoljan. Ipak, na odvojenim konferencijama za novinare u holu Palate mira, složili su se u jednom – obojica ne vide razlog zašto bi dve države nakon ove presude, koja je stavila tačku na jedan prilično mučan spor koji je prolongirao na 15 godina proces pomirenja, uopšte imale razloga da se njihovi državni vrhovi sastanu i reše preostala sporna pitanja. Međutim, obojica najavljuju da će razgovarati o problemu nestalih, što je potencirano u presudi Međunarodnog suda pravde. Srpski ministar pravde očekuje i mnogo bolje bilateralne odnose sa Hrvatskom, dok hrvatski ministar pravde navodi da su imali određene razgovore sa srpskom stranom, ali i da su spremni za razgovore „kad se druga strana odluči razgovarati“. Iza ove odluke suda koju je predsednik Međunarodnog suda pravde Peter Tomka pročitao za nešto manje od dva sata, krije se petnaestogodišnji sudski proces u kojem je Hrvatska tužila tadašnju SR Jugoslaviju za genocid tokom sukoba 1991-1995. Bilo je tu i tajnih pregovora, pokušaja da se apeluje na Hrvatsku da tužbu povuče, pa pošto to nije uspelo, Srbija je 2007. godine uložila kontratužbu. A jučerašnje izricanje presude počelo je prilično napeto. Već oko osam časova ispred Palate mira na Karnegijevom trgu, smeštenoj pored velike šume koja ga povezuje sa Tribunalom za ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije, popularnim Haškim tribunalom, brojne televizijske ekipe su postavljale opremu, nameštale satelitske antene, voditelji su isprobavali ton, poze, nameštali osmehe i uvežbavali koncepte svojih direktnih uključenja iz Haga. Novinare pisanih medija smestili su u prostoriju pored kafeterije, što je brojnim novinarima iz štampanih medija jako dobro došlo, jer su mogli da protegnu noge čekajući 10 časova da predsednik Međunarodnog suda pravde počne da čita konačnu presudu. A počeo je nakon što su u prepunu salu ušle obe delegacije – srpska i hrvatska, čiji su se ministri pravde srdačno rukovali pred brojnim fotoreporterima, a zatim i 17 sudija. Čitajući obrazloženje presude, predsednik Tomka je rekao da je kod obe strane u sukobu – JNA i srpskih snaga i hrvatskih snaga, bilo namere da se nasilno isele obe grupe sa delova hrvatske teritorije, ali da krajnji cilj nije bio fizičko uništenje, što je osnovni preduslov da bi krivično delo bilo tretirano kao genocid. Takođe, sud je utvrdio i da su JNA i srpske snage učinile više dela protiv zaštićene grupe, ali sa namerom da ih vojno kazne ili isele. Po gledištu suda, to što nije bilo presuda za genocid u slučaju Hrvatske u Haškom tribunalu mnogo je pomoglo sudu da donese svoju odluku. Za sud je takođe, rekao je Tomka, bilo veoma važno to što haški optuženik Slobodan Milošević nije u Haškom tribunalu bio optužen za genocid u Hrvatskoj. – Sud odbacuje tužbu Hrvatske. Hrvatska nije dokazala da se radi o nameri da se delimično ili u potpunosti unište Hrvati. Dela koja sadrže elemente genocida nisu počinjena sa specifičnom namerom potrebnom da bi se delo kvalifikovalo kao genocid, rekao je Tomka. Govoreći o srpskoj kontratužbi, Tomka je naveo da čak i da je postojala namera hrvatskog državnog i vojnog vrha da u akciji Oluja istera srpsko stanovništvo sa teritorije Hrvatske, nema dokaza da je ona za cilj imala fizičko uništenje stanovništva. – Zbog toga sud u potpunosti odbacuje tužbu Srbije, naglasio je Tomka. On je objasnio da ni u slučaju Ante Gotovine, koji je pred Haškim tribunalom bio optužen za ratne zločine u operaciji Oluja, nije bilo osuđujuće presude, ali da nije bilo genocida ni prilikom granatiranja Knina i Kninske Krajine od hrvatskih snaga tokom iste operacije avgusta 1995. Kako je dodao, transkripti brionskih sastanaka hrvatskog vojnog i državnog vrha od jula 1995. pokazuju da je „hrvatski državni vrh bio svestan da će ta operacija proizvesti egzodus srpske populacije i da će proizvesti veliku patnju tim ljudima“. – Iako je postojala namera da se protera stanovništvo, to i dalje nije namera za njihovo fizičko uništenje, pa samim tim nije ni genocid, naveo je Tomka. Prema njegovim rečima, sud je konstatovao da je na hrvatskoj teritoriji u istočnoj Slavoniji, Dalmaciji i Lici počinjen veliki broj ubistava i zlostavljanja od JNA i srpskih snaga, ali da Hrvatska nije uspela da dokaže da je reč o genocidu.

Selaković: Naizgled nerešeno

Hag – Na konferenciji za novinare u holu Palate mira, nakon izricanja presude, ministar pravde Srbije Nikola Selaković je rekao da je presuda bila očekivana i da je „rezultat naizgled nerešen“.

– Nemamo razloga da budemo nezadovoljni zato što je odlučujući o tužbi Hrvatske protiv Srbije sud odlučio da nije bilo genocida od strane Srbije. I to je razlog za naše zadovoljstvo. Kad je reč o kontratužbi, sud je utvrdio identičnu činjenicu koja je razlog za zadovoljstvo. Konstatujući da u Hrvatskoj nije bilo genocida nad krajiškim Srbima, sud je opovrgao tvrdnju da su krajiški Srbi napustili Hrvatsku na poziv Srbije i rekao da je odlazak Srba iz Hrvatske posledica akcije Oluja, koja je bila namerno organizovana od hrvatskog vojnog i političkog rukovodstva, rekao je Selaković i naglasio da je cilj pravnog tima bio da se tužba obori i da su u tome uspeli, kao i da Srbija ostaje posvećena politici mira. Kako je naglasio, odluka suda bi mogla da pomogne da Hrvatska nestale krajiške Srbe počne da tretira kao nestala lica.

Hrvatski ministar pravde Orset Miljenić naglasio je da je nezadovoljan odbijanjem tužbe protiv Srbije i da je sud potvrdio da je na Hrvatsku izvršena agresija i to JNA i srpske snage. – Najvažnije je da je sve bilo vođeno i organizovano u Srbiji, što celo vreme tvrdimo i što je i sud utvrdio. Smatramo da je sve što je činjeno u Hrvatskoj imalo elemente genocida i da su činjeni s ciljem stvaranja Velike Srbije. Pokazano je što se stvarno dogodilo u Hrvatskoj i to što se desilo je učinjeno uz znanje srpskog državnog vrha, ne samo Miloševića, nego i vrha JNA i to nikad nije procesuirano – rekao je Miljenić. Na pitanje o zaključku suda o operaciji Oluja, Miljenić kaže da se u svakoj vojnoj operaciji dogode stvari koje se nisu trebale dogoditi, i da se pred hrvatskim pravosuđem vode postupci za te događaje. Kako objašnjava, operacija Oluja je bila „čista i legitimna i legalna vojna operacija sa ciljem zauzimanja zauzetih područja – dogodile su se neke loše stvari koje treba sankcionisati“.

Obradović: Hrvatska tužba neosnovana

Saša Obradović, šef pravnog tima Srbije, rekao je da su očekivali takvu presudu i da je sud zaključio da hrvatska tužba nema osnova u pravu. – Protivtužba Srbije je ispunila svoj cilj – ojačali smo odbranu, a istovremeno Sud je utvrdio da su u operaciji Oluja izvršeni zločini i da se o njoj više ne može govoriti kao o zakonitoj vojnoj akciji usmerenoj na oslobađanje delova teritorije, rekao je Obradović i dodao da do revizije ne bi moglo da dođe u ovom trenutku.

Prisutan i Meron

U sudnici Međunarodnog suda pravde osim brojnih diplomatskih delegacija, bili su prisutni i predsednik Haškog tribunala Teodor Meron, ali i sudija O-Gon Kvon i tužilac Piter Mekkloski.