Odluku o predsedničkim izborima doneće Tadić u interesu države

Siguran sam da će, ceneći rizike u kojima se zemlja nalazi, predsednik doneti pravu odluku, pre svega u odnosu na interese države. Svakako da se na partijskim organima DS o ovome razgovara, ali kako je u pitanju ostavka predsednika na državnu, a ne stranačku funkciju, to je pitanje koje prevazilazi stranku i na koje njena struktura neće imati uticaj – ovim rečima Dragan Šutanovac, potpredsednik Demokratske stranke, odgovara na pitanja Danasa hoće li biti na Đurđevdan i predsedničkih izbora, kada se može očekivati odluka i da li je u vrhu DS bilo reči o ovoj temi.

Ipak, i DS ima tu svoje interese…

– Postoje u stranci i oni koji vide interes samo kroz predsednikov dobar rezultat na sledećim izborima, ali ključni interes DS je daleko širi, sa osnovnim ciljem – da obezbedimo stabilnost funkcionisanja države u svakom trenutku, da ne dođe do destabilizacije u momentu kad smo dobili status kandidata za EU i kada imamo šansu da do kraja 2012. dobijemo i datum početka pregovora o pristupanju. Neke strukture u našem društvu misle da je uspeh Srbije njihov neuspeh i one bi želele da svaku situaciju zloupotrebe i ugroze budućnost zemlje.

Da li ovo što govorite ukazuje da će ipak biti razdvojeni izbori?

– Ovo je jedan ugao gledanja, a siguran sam da će predsednik doneti državotvornu odluku.

Nikolić, Dačić, Dinkić svakog dana pozivaju Tadića da „prestane s kalkulacijama“, čak mu daju i rokove da se izjasni o predsedničkim izborima…

– Iznenađujuća je količina nervoze koju pokazuju baš one stranke koje su nas sve ovo vreme ubeđivale da jako dobro stoje kod birača i to potkrepljivale raznim istraživanjima, kao da su i pre izbora pobedili. Ne mislim da predsednik treba da donosi odluku u odnosu prema DS, ali i prema ostalim strankama. Najvažniji interes je državni.

Znači, Andrićev venac je mesto na kojem se o ovoj temi odlučuje, ne Krunska?

– Svakako. Predsednik je dobio mandat od građana da samostalno o tome odlučuje. Sigurno će se konsultovati, ali odluka je samo na njemu.

Dačić je zapretio – ako Tadić bude odugovlačio s odlukom, to jest ostavkom, Slavica Đukić Dejanović bi predsedničke izbore mogla da raspiše za „usred leta“. Kako ovo doživljavate?

– Kristalno je jasno da se, evo na samom početku izborne kampanje, lideri većine stranaka u svakoj prilici obraćaju biračima. Dakle, i poruke koje kao da šalju Borisu Tadiću, uopšte nisu njemu namenjene, već biračkom telu koje će, nadaju se oni, da podrži na izborima onoga ko skupi hrabrost da daje neke rokove Tadiću. Sve te poruke, siguran sam, neće imati uticaja na predsednikovu odluku.

Ali, zar ipak za političku stabilnost u zemlji i neku predvidljivost dešavanja nije bolje da Tadićevo „da“ ili „ne“ što pre čujemo?

– Ako nemam odgovor na neko pitanje, a mi kao mlada demokratija svakako nemamo odgovore na sva pitanja, onda pogledam iskustva zemalja koje vekovima imaju izgrađen demokratski sistem. Ako bismo skratili mandat predsedniku od pet godina, a parlamentu traje četiri, uvek bi se i ubuduće postavljalo pitanje treba li ih spajati. Samo je na predsedniku da proceni da li je došlo vreme izbora.

Na početku kampanje deluje kao da DS pomalo kopira onu parolu SPS da „s nama nema neizvesnosti“, a da su na suprotnoj strani „avanturisti i egzibicionisti“?

– Srbija nije četiri godine imala izbore i normalno je da svo nezadovoljstvo, pada na vlast. Nažalost, ni danas u Srbiji ne postoji kultura pozitivne kritike i to moramo da uspostavimo. Ali, važno je da se u danu glasanja opredelite za budućnost. Ne vidim šta nudi grupa ljudi koju predvodi Tomislav Nikolić, a slede ga Velimir Ilić, Vulin, Karić, neki ljudi koji mu iz zatvora šalju poruke podrške, preko advokata koji je funkcioner naprednjaka…

Mislite na Jocu Amsterdama?

– Da, ali i na neke druge. Takvi ljudi sigurno neće dobiti podršku građana Srbije. Oni su nas devedesetih doveli na rub ekonomske propasti, da ne pominjem ratove, a sada su manipulanti, bez ikakvog realnog rešenja, bez ideje i ideologije. Čak to i nije jedinstvena grupa. I unutar same SNS, koliko mogu da vidim s terena, postoje razne “struje”, različiti interesi… A kada bi te interesne grupe došle na vlast, doveli bi zemlju do potpune ekonomske devastacije, jer njihovi partikularni interesi nemaju veze s interesima građana i države.

Ipak, istraživanja im daju prednost u odnosu na DS?

– Istraživanja me u tom smislu ne opterećuju. Važno je da su građani dočekali ono što smo im obećali – dobili smo status kandidata za EU, čime se otvara prostor za investicije, za ekonomski razvoj, za nova radna mesta. Mimo ekonomske krize, s kojom smo se mukotrpno borili, i koja se odražava na kompletno društvo, u velikoj meri smo ispunili obećanja. Na primer, u sistemu odbrane, još 2003. je zadat rok da obavimo korenitu reformu i modernizaciju oružanih snaga, a na osnovu Ugovora s narodom koji je urađen pre 5. oktobra 2000. Sistem kojim rukovodim, završio je taj posao pre zadatog roka, do 2010. godine. U samoj Vojsci Srbije došlo je do temeljnog uspostavljanja novih, demokratskih vrednosti.

Kako ocenjujete rad premijera Cvetkovića? Mnogi ga napadaju, Dinkić posebno.

– Ne mislim da treba da ocenjujem rad predsednika Vlade i kolega ministara. Verujem da oni koji sve više kritikuju Cvetkovića i distanciraju se od njega kako se bliže izbori, a do juče su sedeli s njim za istim stolom, na tome neće profitirati. Građani im zbog toga neće dati poverenje. Puno je tegoba bilo za ove četiri godine. Prvi čovek vlade morao je da bude stručan, stabilan, temeljan, ali i da ima jake živce. Siguran sam da je Cvetković položio taj ispit.

Treba li nam premijer tog profila i u budućoj vladi?

– Hajde da prvo vidimo koja će grupacija stranaka ući u parlament, a onda s kim ćemo o vladi da razgovaramo. Jasno je da nam potencijalni partneri neće biti SNS, DSS i SRS. Odluku o kandidatu za premijera donećemo na vreme, kada i ko bi to mogao biti stvar je dogovora unutar stranke, a predsednik će svakako imati adekvatni predlog.

Postoji li mogućnost da posle izbora DS, i ako bude stožerna stranka vladajuće koalicije, „ustupi“ mesto nekome drugom? Dačiću možda?

– Osnovna politička korektnost je da stranka s najviše osvojenih glasova preuzme najveću odgovornost. Sve drugo dezavuiše demokratiju, što smo imali priliku da vidimo posle izbora 2007, kao jedan neuspešan projekat, kada je DS bila najveća stranka koalicije, a Koštunica je postao premijer. To se neće ponoviti.

Zna se s kim DS neće da pravi novu vladu. A, s kim hoće?

– Mislim da će situacija posle ovih izbora u tom smislu biti dosta lakša nego 2008. Manje stranaka će ući u parlament, teže će se prelaziti cenzus. Građanima ne trebaju političari koji im govore kako je loše. Oni hoće ljude koji im nude rešenja, ljude koji su postojani, imaju viziju i znaju kako da je ostvare.

Vojska Srbije prva ušla u Evropu

Upravni odbor Evropske odbrambene agencije (EDA) će 22. marta odlučivati o početku pregovora o ulasku Srbije u tu instituciju EU. Šta očekujete?

– Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije među prvima su unutar svoje strukture uspostavili standarde EU. Naš stalni napredak je svake godine beležila i Evropska komisija, a u sredu, 14. marta, naš general Nebojša Đukanović bio je prvi zvanični predstavnik Srbije u nekom telu Unije, a to je Vojni komitet EU. Dakle, Vojska Srbije je prva ušla u Evropu. UO EDA će na sednici 22. marta, po informacijama kojima raspolažemo, jednoglasno doneti odluku o početku pregovora o pristupanju Srbije. Ulazak u EDA mnogo bi značio našoj vojnoj industriji. Imali bismo pristup značajnim fondovima EU za istraživanje i razvoj, a proizvode naše namenske industrije plasirali bi u visokorazvijene zemlje sveta.