Proces pristupanja EU je najvažnija komponenta našeg unutrašnjeg i spoljašnjeg pogona za reforme. Kosovo je blizu potpisivanja svog prvog formalnog sporazuma sa EU i takođe ostajemo duboko angažovani u sprovođenju preduslova za liberalizaciju viznog režima sa šengenskom zajednicom.
Osim toga, sprovodimo regionalnu saradnju i dijalog sa našim susedima u skladu sa privrženošću Kosova kopenhaškim kriterijuma. Posebno, Kosovo je potpisalo brojne tehničke sporazume sa Srbijom i proaktivno radi na zatvaranju poglavlja prošlosti sa nekadašnjim neprijateljem. Ja sam vodio dijalog u Briselu koji je doveo do Briselskog sporazuma ili do prvih principa normalizacije odnosa između Kosova i Srbije. Nije bio lak zadatak da se pronađu kompromisi koji bi obezbedili odgovarajuće suverene odnose Beograda i Prištine i integrišu srpsku manjinu na severu u glavne tokove države Kosova. Međutim, i Kosovo i Srbija pokazale su hrabrost u preduzimaju neophodnih koraka kako bi se krenulo napred. Dok se neki od tih koraka nisu dopali građanima na Kosovu i u Srbiji – posebno nacionalističkim snagama – oni su neophodni za unapređenje brzog procesa integracije u EU koji može približiti obe zemlje EU do kraja ove decenije…
Moramo nastaviti sa uspostavljanjem oružanih snaga Kosova (OSK) kao malim, domaćim i ne-ofanzivnim snagama koje će funkcionisati u skladu sa Ustavom i pod punom civilnom kontrolom. Uspostavljanje oružanih snaga Kosova kao multietničke komponente Kosova i regionalne bezbednosne arhitekture, zasnivaće se na strateškoj proceni sektora bezbednosti koji je realizovan u saradnji sa NATO partnerima. Ovo je važno pošto je stvaranje KAF-a preduslov za pridruživanje NATO partnerstvu za mir. Uspostavljanje formalne veze između KAF-a i NATO-a je prioritet i mi radimo na razvoju jasnog vodiča za članstvo u programu partnerstva za mir. Ovaj osnovni rad vodi se paralelno sa naporima za unapređenje procesa integracije Kosova u EU. Jaka podrška ogromne većine na Kosovu za obe inicijative podstiče vladu da nastavi da radi zajedno sa našim saveznicima i okonča ovaj kritični deo slagalice – konačno omogućavajući Kosovu da završi tranziciju od uvoznika bezbednosnih resursa do izvoznika mira.
O pravosudnom sistemu
Kosovo mora uspostaviti specijalizovani sud sa većem u nekoj evropskoj zemlji u cilju podrške nastavku rada posebne istraživačke radne grupe (PIRG). Kosovo je sarađivalo sa brojnim pravnim institucijama u posleratnom periodu – od Haškog tribunala do UNMIK-a i Misije EULEX-a – i mi moramo da nastavimo saradnju sa ovim najnovijim pravnim instrumentom uz međunarodnu podršku kako bismo zatvorili bolno poglavlje 1999. Pre samo 15 godina, Kosovari su bili podvrgnuti pokušaju genocida od strane ubilačkog režima u Beogradu. Vremena su se promenila i sada Kosovo mora da pokaže svoju sposobnost da se suoči sa prošlošću i obezbedi pravdu za sve žrtve počinjenih zločina – čak i ako su ti zločini navodno počinili pojedini kriminalci pripadnici većinske zajednice. Da bismo razdvojili mit iz činjenica i utvrdili istinu u vezi sa tim navodima, moramo u potpunosti sarađivati sa PIRG-om do osnivanja posebnog suda koji će funkcionisati u okviru domaćeg pravnog sistema Kosova.
O članstvu u Savetu Evrope
Kosovo takođe mora nastaviti sa svojom kandidaturom za članstvo u Savetu Evrope (SE). Moja prva poseta u svojstvu ministra spoljnih poslova bila je poseta generalnom sekretaru Saveta Evrope Tobjornu Jaglandu. Kosovo je poslednjih godina usvojilo pragmatičan pristup postepenog povećavanja interakcije sa Savetom Evrope. Postali smo članovi Razvojne Banke Saveta Evrope u 2013. i takođe smo uspešno završili pristupanje Venecijanskoj komisiji Saveta Evrope. Sledeći prirodni korak za Kosovo je da unapredi svoju aplikaciju za Savet Evrope. Članstvo u Savetu Evrope nije važno samo za integraciju Kosova i kosovskih institucija u multilateralne organizacije, nego je isto tako važno za pružanje građanima Kosova ključne instrumente za osiguranje zaštite njihovih ljudskih prava. Kosovari su jedini narod u Evropi koji ne mogu računati na zaštitu Evropskog suda za ljudska prava mada, kao što je navedeno u raznim EU i UN izveštajima o napretku, Kosovo je zabeležilo solidan napredak u uspostavljanju kredibilne demokratije sa modernim Ustavom koji štiti manjine i osigurava odgovarajuće kontrole i ravnoteže.
O priznavanjima
Mi ćemo nastaviti sa zahtevima za dodatnim bilateralnim i multilateralnim priznanjima. Pošto je plan koji je izradio izaslanik UN Marti Ahtisari bio blokiran u Savetu bezbednosti UN od strane Rusije, mi moramo tražiti priznanje svake zemlje članice UN-a na individualnoj osnovi. Solidni rezultati su postignuti do sada, sa više od polovine članica UN-a koje su priznale Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu. Do danas, 108 zemalja iz celog sveta je priznalo Kosovo, a kosovski pasoši i lični dokumenti su priznati od više od 170 zemalja širom sveta. U narednom periodu mi ćemo nastaviti da radimo na dobijanju priznanja od pet zemalja članica EU koje još nisu priznale Kosovo.
Danas je dobio posebno pravo objavljivanja teksta bivšeg kosovskog premijera (1999-2000, 2008-2014), sada šefa diplomatije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
