Šef prištinskog pregovaračkog tima za dijalog s Beogradom Edita Tahiri u kraćem razgovoru za Danas ocenjuje da je poseta njenog beogradskog kolege Borislava Stefanovića Prištini bila “važna i plodna”. Za četvrti krug pregovora u Briselu, 17. i 18. maja, Tahiri najavljuje otvaranje novih tema – nestala lica i kulturna baština na KiM.
Kako komentarišete ocene kosovskih medija i opozicije da je od Stefanovićeve posete više profitirao Beograd nego Priština?
– Poseta gospodina Stefanovića bila je u kontekstu međudržavnih odnosa između republika Kosovo i Srbije. To je prva zvanična poseta Kosovu zvaničnika Srbije. Nadam se da će doprineti prevazilaženju razlika između dve države, koje imaju tragične istorijske međuodnose, imajući u vidu da je Srbija bila okupator na Kosovu, gde je vršila represiju nad kosovskim narodom do nivoa genocida. To negativno nasleđe ostavilo je traga, zbog čega je došlo do uličnog protesta, koji nije bio direktno uperen protiv posete, nego protiv genocida u prošlosti. Uprkos svemu, kosovska vlada gleda napred, vodi progresivnu politiku regionalne saradnje, dobrih i prijateljskih susedskih odnosa. Želimo da uđemo u EU i NATO, a u okviru naše vizije evroatlantskog Kosova obavezni smo da unapređujemo komšijske odnose i sa Srbijom. Sigurna sam da i Srbija počinje da shvata novu realnost, ne samo na Kosovu, nego na celom Balkanu, gde postoji sedam novih država.
O čemu razgovarate iza zatvorenih vrata, ako u javnosti obe strane daju oprečne statusne izjave, jer zvanični Beograd smatra da je KiM deo Srbije i da je Stefanovićeva poseta bila radna i neformalna? Da li su ovakve izjave u medijima više za „kućnu“ upotrebu?
– Stefanovića smo primili kao predstavnika strane države. Razgovarali smo o nastavku procesa dijaloga i razmenili stavove kako bismo mogli da pronađemo rešenja za praktične probleme u korist građana, a u okviru regionalne saradnje i evropskih integracija. To je bila prilika da podelimo viđenje Vlade Kosova o njenoj unutrašnjoj i međunarodnoj politici, kao i da pokažemo da je Kosovo demokratska država, s modernim Ustavom koji garantuje ostvarivanje vrednosti tržišne ekonomije i jednakih uslova za sve građane, posebno zajednice. Plan Martija Ahtisarija je deo Ustava Kosova, obezbeđuje posebne nadležnosti za srpsku zajednicu na Kosovu. Pitala sam Stefanovića da li Srbija na nezavisnost Kosova gleda kao na faktor stabilnosti i mira u regionu. Pokazao je diplomatsku kulturu, saslušao je naš stav, ali nije ušao u političku diskusiju.
O čemu ćete razgovarati 17. i 18. maja u Briselu?
– Razgovaraćemo o novim temama kao što su nestala lica i kulturna baština na Kosovu. Priština će izneti zahtev za povratak otetih arheoloških artefakata, kao i o drugim aspektima te teme. Čućemo i stavove Srbije.
Da li to obuhvata i pravoslavno versko nasleđe na KiM?
– Ustav Kosova garantuje zaštitu i promociju kulture i verske baštine. Poseban aneks Ahtisarijevog plana upućen je vladi i parlamentu. Spremni smo da ga primenimo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
