Radovao bih se da dođemo u poziciju da se teritorija Republike Srpske proširi i da preko Sutorine dodirnemo more. Međutim, znajući sve procedure mislim da ulazimo u dugoročan, neizvestan proces koji ne može da obezbedi saglasnost svih strana. Narodna skupština RS imaće priliku da se odredi po pitanju Sutorine i granice sa Crnom Gorom, ali pitanje granica je u nadležnosti BiH.
Očigledno je da će konačnu reč dati međunarodna arbitraža, ali u ovom trenutku ne želim da prejudiciram kakva će odluka biti – kaže u razgovoru za Danas Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske.
On podseća da je u slučaju Sutorine posle raspada SFRJ formirana komisija koja je utvrdila zvanične granice republika na osnovu „avnojevskih granica“, osim ako se republike međusobno ne dogovore drugačije.
- Koliko spor oko tog pitanja može da zaoštri odnose sa Crnom Gorom? Predsednik Crne Gore Filip Vujanović već je odložio slanje Milana Lakića za ambasadora u BiH.
– Crna Gora je prekomerno pokušavala da se mazi sa rukovodstvom iz Sarajeva, a ono im je priredilo ovu priču i to nakon što su dve strane u maju prošle godine završile razgraničenje i parafirale dokumenta prema kojima primorska prevlaka kod Herceg Novog ostaje u sastavu Crne Gore. Nedavno je Rezolucijom o Sutorini, podnetoj na izjašnjavanje parlamentu BiH, traženo da se međudržavni ugovor odbaci kao štetan. Najpre treba da se utvrdi da li je avnojevska granica ovo o čemu se govori, a ako jeste, onda treba uspostaviti dijalog sa Crnom Gorom i rešiti pitanje granice. Međunarodna arbitraža je poslednja instanca.
- Nova predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović smatra da BiH treba da dobije još jedan – hrvatski entitet. A vi?
– Hrvati su u BiH u značajnom smislu majorizovana strana i zato nemam ništa protiv formiranja trećeg entiteta, ukoliko on ne zadire ni u kakve teritorijalne i ustavne nadležnosti RS. Hrvatsku teritorijalnu jedinicu trebalo bi da čini ono što je bila Herceg-Bosna i da obuhvati Posavinu i centralnu BiH. Netačne su i tvrdnje pojedinaca iz Srpske da bi treći entitet zadirao u Dejtonski sporazum, upravo zato što su Hrvati tim sporazumom ravnopravno zastupljeni narod. Formiranjem tog entiteta BiH bi imala više mogućnosti da dalje egzistira.
- U Federaciji BiH ne misle tako već ocenjuju da bi izdvajanje hrvatske teritorije ugrozilo opstanak zemlje?
– To je iracionalni bošnjački pristup koji dovodi u pitanje svaku ozbiljnu raspravu o budućnosti zemlje. Bošnjaci su se očigledno okupili kako bi marginalizovali Hrvate, ali bez jednake pozicije Hrvata kao političkog naroda ne može se održati priča o multietničkoj zajednici. Sporna je želja za apsolutnom dominacijom Bošnjaka nad Hrvatima i Srbima.
- Ali i vi ste se izjasnili protiv zajedničke izjave Predsjedništva BiH o reformama i opredeljenosti političkih lidera u okviru procesa pristupanja EU?
– Ko vam je rekao da sam protiv? Ja sam svoju izjavu o podršci koju traži Evropa potpisao i predao i Federiki Mogerini. Dobru ideju EU da se pomogne BiH zloupotrebili su političari iz Sarajeva, ne uvažavajući realnost. Pokušavaju da kroz kvalifikacije i diskvalifikacije nađu krivca. Poslednjih godina ja nosim kvalifikaciju lošeg momka i to mi ne smeta, ali mi je važno da zaštitim interese RS i da afirmišem svoje političke stavove. Oni znače – da BiH u Evropskoj uniji, ali sa Srpskom. Svaku izjavu tog tipa spreman sam da potpišem.
- Osim sa Sarajevom, izgleda da i vaša saradnja sa predsedavajućim Predsedništva BiH Mladenom Ivanićem nije baš na visokom nivou?
– Nema potrebe da sarađujemo. On ima svoje odgovornosti, ja svoje. Ivanić pokušava da izbori neke bitke koje su plod njegovog dugog zadržavanja na opozicionoj strani. Međutim, saradnja predviđena Ustavom nikada neće izostati.
- U Ivanićevoj Partiji demokratskog progresa tvrde da vi želite da RS vodite u izolaciju i u azijatske integracije?
– Naš put jeste EU, ali isto tako i saradnja sa svima sa kojima možemo da sarađujemo. Proces pridruživanja EU koji je vođen u BiH značio je ukidanje ingerencija Srpske i mi smo to zaustavili. Insistiramo da na putu ka EU, RS mora biti vidljiva onoliko koliko ima nadležnosti i u tom pogledu mi nećemo prestajati da istrajavamo na tome, svidelo se to nekome ili ne.
- Bakir Iztebegović tvrdi da Srpska ne može bez države BIH, bez EU i kredita MMF?
– Izjave Izetbegovića su uglavnom nakaradne i kad nešto smisleno treba da kaže, on ima ozbiljan problem. RS može da živi bez federacije, ali ne i obrnuto. Mi smo u dramatičnoj šteti jer se nalazimo u BIH i svi zajedno smo zarobljenici jednog sistema koji ne funkcioniše i ne daje nikakve rezultate. Takva BIH nikome ne treba.
- Ima li opasnosti u BIH od širenja islamizma?
– BiH je potencijalno područje za širenje islamizma. To je stalni proces i apsolutno je jasno da su zemlje koje su godinama širile islamizam ovde dobile bazu za jačanje grupa koje su eskalirale i pretvorile se u moguće islamističke grupe radikalnog karaktera. Maoča je jedno od najpoznatijih mesta gde je evidentirano više od 3.500 ljudi sa potencijalnim terorističkim sposobnostima. Osim toga oko 350 državljana BiH već je otišlo da ratuje na strani Islamske države i to govori da na sve to ne možemo spokojno da gledamo. Nužno je načiniti dobar obaveštajni i preventivni sistem kojim bi bile onemogućene bilo kakve aktivnosti motivisane radikalnim islamom.
Ja sam Milorad Dodik, ne Šarli
* Očekujete li proteste pripadnika muslimanske veroispovesti slične onim koji su zabeleženi u Novom Pazaru?
– To što smo videli u Novom Pazaru nije nešto što deluje umirujuće i ne predstavlja značajan doprinos ukupnoj stabilizaciji, ali ni promocija antimuslimanskog raspoloženja ne vodi ničemu dobrom. To može da napravi samo dodatnu euforiju u mnogim društvima. Više je nego jasno da svi muslimani nisu teroristi. Naprotiv ima muslimana koji u masovnom broju zaslužuju potpuno poštovanje i sebe i svoje vere.
* Da li ste i vi Šarli?
– Ne, ja sam Milorad Dodik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
