Političke elite su spremne za dogovor

*Vi ste pregovarač sa kontinuitetom od Rambujea do Brisela. Postoji li neka zajednička nit za sve dosadašnje pregovore?

– Zajednička nit je zainteresovanost Zapada da se reši problem Kosova. Sa naše strane je uvek postojala spremnost da se prvo dođe do mira, pa do statusa i normalizacije odnosa Srbije i Kosova. Nažalost, na srpskoj stani do 2012. nije postojala volja da se to reši.

*Briselske pregovore na tehničkom nivou započela Vlada Mirka Cvetkovića, da li je i ona bila neozbiljna?

– Mislim da jeste. Tek se nakon 2012. ozbiljno krenulo. Mi smo od početka znali da između Kosova i Srbije nema nikakve tehnike – sve vreme se radi o vrlo ozbiljnim političkim pregovorima. Od početka se znao i njihov okvir – status Kosova je gotova stvar, radi se na normalizaciji odnosa, koji mogu da u prvo vreme liče na odnos između dve Nemačke – bez formalnog priznavanja, a poslednji deo te priče je, ne samo po nama, da se dve države međusobno priznaju. Sada smo u procesu međusobnog priznavanja realnosti, koji na kraju treba da dobije formalan okvir – prvi je međunarodno obavezujući sporazum, što je nemačka ideja, a drugi pravni okvir je međusobno priznavanje kao država.

*Da li je nemački rok za potpisivanje tog sporazuma 2016. realan, ako se imaju u vidu priče o o vanrednim izborima i u Prištini i u Beogradu?

– Pitanje realnosti u politici uvek je vezano sa političkom voljom i tajmingom. Imamo tajming, dinamiku i mogućnost. Obe vlade imaju apsolutnu većinu u svojim skupštinama. Ne verujem da će novi izbori doneti bilo šta novo. Odnos snaga političkih partija je vrlo jasan. Mislim da su izbori nepotrebni i na Kosovu, a verovatno i u Srbiji. Ako ne bude izbora, imamo veliku šansu da sledeće godine odradimo ono što se očekuje. Beograd može čak i da preokrene političke stavove, ali ne može i realnost na Kosovu, koja je nezaustavljiva. Mi vodimo ove razgovore kako bismo tu realnost nekako formalno zaokružili. Sada imamo i dodatnu naraciju između premijera Vučića i Edi Rame u Beču o istorijskom pomirenju Albanaca i Srba, koje ne može da ide drugde nego preko Kosova, jer su tu bili problemi.

*O čemu će premijeri Vučić i Mustafa razgovarati 13. oktobra u Briselu?

– Ako dođe do susreta 13. oktobra, onda će se razmatrati gde smo sa implementacijom poslednja četiri sporazuma, ali i svega do sada dogovorenog. Došli smo do momenta kada treba da razgovaramo kako ćemo ući u sledeću fazu, šta ona podrazumeva i kako ćemo da odradimo ono što se zove međunarodno obavezujući sporazum ili međunarodni ugovor.

*Da li je Priština spremna da otvori teme, koje sada traži Beograd: imovina uopšte, status i imovina SPC, direktna avio linija, učešće Srba u kosovskim institucijama?

– Učešće Srba u institucijama je ustavna kategorija. Kosovo mora da ima barem 10 odsto Srba u svim institucijama. Tu nema šta da razgovaramo. Status SPC je rešen Ahtisarijevim paketom. Apsolutno je jasno kakvu ulogu SPC ima na Kosovu, koja su njena prava i privilegije. To je za nas završena priča. Dodatne garancije koje traži SPC mogu da budu deo tog međunarodnog obavezujućeg sporazuma, iako je status SPC ustavna kategorija i ne rešava se zakonom. Što se tiče njene imovine, ova tema se na Kosovu povezuje sa denacionalizacijom. Mi zakon o denacionalizaciji nemamo, kad ga bude svakako će imati potraživanja ne samo institucije, nego i građani. Za Kosovo je pitanje opšte imovine završena stvar po Ahtisariju i našem Ustavu. Ali, spremni smo da razgovaramo o finansijskim potraživanjima – ko kome šta duguje.

*Da li Beograd pristaje na takvu varijantu – prema Ustavu Srbije niko nema pravo da otuđi deo državne teritorije i njena prirodna bogatstva?

– To je formalno slovo na papiru u Srbiji, a ne funkcioniše na Kosovu, niti je ikad funkcionisalo. Ne mogu da govorim u ima Vlade Srbije, ali pitanje potraživanja je jasno za obe strane. Mislim da ćemo krenuti u njegovo rešavanje.

*Šta konkretno znači izjava Edite Tahiri da neće biti ZSO dok se ne ugase sve „paralelne institucije“ na KiM?

– To je deo sporazuma. Obostrano je prihvaćeno da se radi o takozvanim paralelnim skupštinama opština i mesnim zajednicama u kojima je i oko 5.500 na platnom spisku Srbije. Te institucije treba da se ugase do stvaranja zajednice – asocijacije, u periodu od četiri meseca tokom kog će se pisati statuta. Svima je jasno da isti čovek koji vodi zajednicu ne može prepodne da bude šef neke paralelne opštine.

*Da li se preko dogovora o ZSO i obrazovanje i zdravstvo posredno ući u kosovski sistem?

– Ući će direktno, ali ostaju na snazi neke privilegije preko Ahtisarija. Recimo, mogućnost da Srbija da drugu platu za obrazovanje i zdravstvo, za razliku od pravosuđa, policije i politike gde ne može da se radi i za Kosovo i za Srbiju. Druga priča je da li će Srbija imati pare.

Kosovska vojska NATO priča

– O transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga u oružane snage nije razgovarano u okviru dijaloga u Briselu. Za nas je ta proča deo ustavnih obaveza i deo Ahtisarijevog plana. Sa formalne strane to je sporazum između Prištine i NATO, po kome, dok je Kfor na Kosovu, KBS neće ići na sever. Cela transformacija u oružane snage radi se preko NATO, koji vodi celu tu priču od 1999. i transformacije OVK pa nadalje. Ime, način transformacije, broj vojnika i oficira, sve je to deo pregovora između Kosova i NATO. Ta vojska će biti pod kompletnom kontrolom NATO dok ne uđemo u Partnerstvo za mir i potom ne postanemo nova članica ovog pakta – objašnjava Bljerim Šalja.

Promene u upravljačkom timu za ZSO

*Šta su prioriteti Prištine da bi briselski proces tekao po planu – da li će do 25. novembra završti statut ZSO?

– Neće, statut bi trebalo da završimo do proleća. Procedura je jasna – naša vlada treba da usvoji uredbu o asocijaciji – zajednici, koja ide na Ustavni sud Kosova, što je deo sporazuma iz Brisela. Ustavni sud će za najdalje 16 dana doneti odluku, za koju se nadamo da će biti pozitivna. Ako tako bude, kreće će na pisanje statuta, koje će trajati oko četiri meseca, tokom kojih ćemo se bar četiri puta sastati u Briselu. Na osnovu dogovorenih generalnih principa statut bi trebalo da napravi Upravljački tim. U njemu su do sada bili samo Srbi sa severa, a mi govorimo o 10 opština, od kojih su šest na jugu. Mi ćemo insistirati da deo Upravljačkog tima budu i Srbi sa juga Kosova, jer se radi o jedinstvenoj asocijaciji-zajednici. I mi i OEBS bićemo spremni da pomognemo u draftiranju tog dokumenta, koji će na kraju biti proveren na najvišem nivou u Briselu.