Pomagaću Srbiji na putu ka EU

Devenport precizira da će ubuduće u središtu njegove pažnje biti pitanja kao što su pružanje pomoći srpskim vlastima u etapama kada će biti određen okvir za pristupne pregovore, započeto upoređivanje zakonodavnog sistema Srbije i EU kroz takozvani proces skrininga, kao i „obezbeđivanje podrške za sam proces pregovora“. Naš sagovornik se takođe osvrće na ključne političke događaje u Srbiji u proteklom periodu.

Kako ocenjujete vreme provedeno na mestu ambasadora Velike Britanije u Srbiji? Koji su vam bili najbolji i najteži trenuci?

– Prvog dana kada sam preuzeo dužnost, 24. novembra 2010, komesar za proširenje EU Štefan File došao je u Beograd sa Upitnikom koji je sadržao oko 2.000 pitanja za Vladu Srbije, što je, zapravo, bio veliki korak u procesu pridruživanja Srbije Uniji, i odgovor na predatu kandidaturu za članstvo. Od tada je napravljeno mnogo koraka u relativno kratkom roku. Srpska vlada je bila veoma efikasna u odgovaranju na Upitnik, u pokretanju reformi, zalažući se za regionalno pomirenje, uključujući početak pregovora o normalizaciji odnosa s Kosovom, a status kandidata dodeljen je u martu 2012. Formiranjem još jedne demokratske vlade posle izbora prošle godine, videli smo novi zamajac u stavu da evropska integracija predstavlja glavni prioritet Srbije i dijalog s Kosovom je podignut na najviši politički nivo. Takođe, Evropski savet je doneo istorijsku odluku da otvori proces pregovora o članstvu Srbije u EU.Sve to vidim kao veoma pozitivan razvoj situacije i ne sumnjam da će takav trend biti nastavljen i u budućnosti. Kada je reč o najboljim i najtežim trenucima, vrhunac su za mene predstavljali događaji iz 2012, kada smo obeležavali 175. godišnjicu uspostavljanja bilateralnih odnosa. Takođe smo ugostili predsednika Tomislava Nikolića i premijera Ivicu Dačića tokom Olimpijskih igara u Londonu prošle godine. Jedan od najvažnijih događaja bio je i ogroman uspeh srpskih sportista na Paraolimpijskim igrama u Londonu i društveno priznanje koje im je ukazano po povratku u Beograd. Najtužniji događaj je bila prerana smrt profesora Vojina Dimitrijevića, koji je za mene predstavljao najeminentnijeg eruditu, pisca i mislioca. Bio sam tužan kada nas je napustio. On je ostavio ogromno nasleđe koje će nam, siguran sam, biti veliki putokaz.

Nakon odluke Evropskog saveta o početku pristupnih pregovora, koji prioriteti očekuju Srbiju iz ugla njene evropske agende?

– Mislim da će se prioriteti umnogome odnositi na pripremu za pregovarački proces i za pregovore o određenim poglavljima, o onim pitanjima koja će prvo biti razmatrana. Kao što znate, to su pitanja iz domena vladavine prava, borbe protiv diskriminacije i korupcije, reforme pravosuđa i stvaranja efikasnog i nezavisnog pravosudnog sistema.

Šta su u ovom trenutku ključni problemi Srbije koje treba prevazići kako bi bio unapređen život građana i ostvaren ekonomski i društveni razvoj?

– Sve ono što sam naveo u prethodnom odgovoru je od ključne važnosti, jer postizanje napretka u vladavini prava i uspostavljanje nezavisnosti sudija i pravosudnog sistema predstavljaju deo stvaranja okvira u kojem privreda može da napreduje, investicije mogu da se podstaknu, a biznis može da cveta. Ali, naravno, ekonomska situacija u Srbiji i u drugim delovima Evrope je veoma ozbiljna i to će biti u središtu pažnje srpske vlade. Potrebno je ostvariti ciljeve kao što su povećanje konkurentnosti Srbije i stvaranje poslovne klime zahvaljujući kojoj će biti moguće, ne samo privući strane investitore, već i ohrabriti ljudi koji ovde žive da investiraju u posao. Taj proces treba da bude sproveden uporedo sa određenim strukturalnim reformama koje najavljuje Vlada Srbije, kao što je, recimo, donošenje novog Zakona o radu.

Koje su glavne prednosti Srbije?

– Mislim da je talentovana, vešta i motivisana radna snaga najveći kapital Srbije i njena najveća prednost. Imamo skorašnji primer britanske kompanije Parsons-Brinkerhof, koja se opredelila da investira u Srbiju, jer su uočili da su njeni građani vešti inženjeri, dorasli projektima koje žele da pokrenu i smatram da u budućnosti može da bude uspostavljeno više partnerstava takve vrste. Postoji još jedna oblast gde veštine i kreativnost građana Srbije mogu da budu delotvorne, a to je sektor informacionih tehnologija. Brojne kompanije sarađuju sa Srbijom u tom domenu, od čega srpska ekonomija već ima koristi.

Šta mislite o srpskoj političkoj eliti, naročito kada je reč o njenoj demokratskoj zrelosti i kapacitetima?

– Ono što vidimo jeste da političke klase u Srbiji imaju kapacitet da promene način na koji su do sada delovale, da sprovedu reviziju svog pristupa, kako bi povele Srbiju putem reformi i pomirenja u regionu, putem integracije sa ostatkom Evrope. To ohrabruje. Kako je rekao britanski ministar inostranih poslova Vilijam Hejg prilikom posete Beogradu krajem maja, Srbija ima zvaničnike koji su spremni da preuzmu obaveze i da se drže tih obaveza, da nešto obećaju i da ispune svoja obećanja, a to je veoma važno za nastavak evropske integracije.

Kakav je vaš stav o borbi protiv korupcije u Srbiji, uključujući i pojedinačne slučajeve i sistemsku borbu?

– Mislim da ste s pravom postavili pitanje o sistemskoj borbi protiv korupcije. Naime, da bi borba protiv korupcije bila efikasna nužno je ne samo angažovanje Vlade već i celog društva. Vlada Srbije je u saradnji sa EU osmislila strategiju koja je sada pred Narodnom skupštinom i ne sumnjam da će biti usvojena. Ipak, mislim da je značajno da svaki pristup borbi protiv korupcije bude sveobuhvatan, da strategija o nezavisnom sudstvu, na primer, bude podjednako važna na svakom koraku borbe protiv korupcije kao i sama Strategija. Mi već pomažemo Vladi Srbije u nekim domenima kao što je, recimo, novi Zakon o zaštiti uzbunjivača. TajZakon su međunarodni stručnjaci opisali kao mogući model za druge države, ne samo u ovom regionu već i šire. Postoji i širi aspekt koji je značajan, a to je uloga građana u isticanju svoje zabrinutosti. Građani, i pojedinci i organizacije civilnog društva u istoj meri, treba da istaknu svoje bojazni, da navedu gde oni vide primere korupcije, bilo da je reč o zdravstvu, obrazovanju…

Kako ocenjujete stanje u medijima, budući da se mnogo govori o kašnjenju u primeni Medijske strategije, „tabloidizaciji“ i medijskom linču nekih stranaka i pojedinaca?

– Veoma ohrabruje što je ova vlada nastavila rad na sprovođenju Medijske strategije, čime je uspostavljen kontinuitet. Ali, i dalje ima mnogo posla. Ono što je važno jeste da se situacija kroz usvajanje novih zakona popravi tako što će biti usvojeni kriterijumi koji važe za medije širom Evrope, a koji podrazumevaju transparentnost vlasništva i finansiranja, sprečavanje stvaranja nedozvoljenih medijskih monopola, čiji vlasnici bi bili određene organizacije ili pojedinci, jasne kriterijume za dodeljivanje državne pomoći, kao i povlačenje države iz medija. Medijske kuće i pojedinci koji su u njima zaposleni treba da dosegnu visoke standarde u novinarstvu i imam veliko razumevanje za nedavne opaske zaštitnika građana, koji je istakao na kojim mestima su ti standardi iznevereni i zašto to predstavlja opasnost za celo društvo.

Šta mislite o bilateralnoj saradnji Britanije i Srbije u domenima poput ekonomije, kulture, obrazovanja, sporta?

– U proteklih nekoliko godina dve zemlje su umnogome osnažile svoje trgovinske veze. Recimo, u protekle tri godine uvećana je vrednost trgovinske razmene na godišnjem nivou između 10 i 20 odsto. Britanska i srpska vlada su zajedničkim snagama promovisale trgovinu i biznis partnerstva u ključnim sektorima. Domeni u kojima je ostvaren najveći napredak uključuju, na primer, inženjering, građevinarstvo, automobilsku industriju, a mnogo se radi u energetskom i sektoru zaštite životne sredine. Intenzivna saradnja postoji i u obrazovnom sektoru, uprkos teškoj ekonomskoj situaciji ne samo u naše dve države već i u celoj Evropi. Ta priča budi nadu da će odnosi biti dodatno unapređeni. Veze između naših država su višestruke i duboke, o čemu govori i podatak da se sve više studenata iz Srbije obrazuje na britanskim univerzitetima i u školama. Kada je reč o sportu, možda je najvažnije to što Premijer liga ima mnogo koristi od talenata srpskih igrača, ali priželjkujemo i finale Vimbldona, u kojem bi se naredne sedmice našli Nole i Marej.

Prava građana svuda poštovati

Klizi li Srbija ka autokratiji, kako smatra DS, autokratiji kojoj se Zapad ne protivi zbog „kooperativnosti“ vlasti prema Kosovu?

– Važno je reći da građanska i demokratska prava nigde ne mogu biti uzimana zdravo za gotovo. Nijedna država ne sme zaboraviti na prava svojih građana. Nužno je za građane, za sve nas, da pozovemo svoju vladu na odgovornost, da izrazimo bojazan kada vlada ne ispuni legitimna očekivanja, a kamoli ignoriše zakonska prava i ljudska i građanska prava. Stoga, ima nešto čega svi moramo da budemo svesni: postoje sredstva koja su nam na raspolaganju, uključujući digitalnu tehnologiju. Ja sam odnedavno tviteraš i to mi je otvorilo oči kada je reč o opsegu mogućnosti digitalne tehnologije, kao načinu za izražavanje stavova. Fasciniran sam raznolikošću i interesovanjima tviteraša u Srbiji, kao i tehnologijom u celosti, koju treba odgovorno koristiti.