Slobodni mediji predstavljaju suštinski element slobodnog, otvorenog i demokratskog društva. Evropska komisija bi trebalo sistematično da procenjuje slobodu medija u Srbiji i drugim državama koje su kandidati za članstvo u EU.
Do sada to nije rađeno metodično“, izjavila je za Danas Aleksandra Štiglmajer, viša analitičarka Evropske inicijative za stabilnost iz Brisela, komentarišući izjavu Petera Stana, portparola evropskog komesara za proširenje Štefana Filea, da će EK „veoma, veoma veliku pažnju posvetiti pitanju slobode medija“ u Srbiji, kao i da će jedan od partnera u tom procesu biti OEBS.
Prema mišljenju Štiglmajerove, Komisija mora da uspostavi i javno objavi „jasne i transparentne“ kriterijume na osnovu kojih će se procenjivati sloboda medija u godišnjim izveštajima o napretku država ka članstvu u EU.
„Nužno je da EK uspostavi zakonski i finansijski okvir koji je neophodan da bi se omogućilo medijima da slobodno funkcionišu. Ali, ono što je još važnije jeste da su nam potrebni jasni indikatori kojim će se meriti ne zakoni, već rezultati. Na primer, koliko je izbalansiran javni medijski servis? Da li se gosti političkih emisija biraju na balansiran način? Mogu li glasovi opozicije da se slobodno čuju u medijima u državnom vlasništvu, kao i, naravno, u privatnim medijima? Mnoge od ovih stvari mogu da se mere i upoređuju. S obzirom na probleme u vezi sa slobodom medija u mnogim državama kandidatima, od Srbije do Turske, to se bez odlaganja mora učiniti. Veoma je važno da se nakon uspostavljanja takvih kriterijuma oni objave i da ocene budu transparentne“, upozorila je Aleksandra Štiglmajer.
Govoreći o razmeni poruka na liniji OEBS – premijer Aleksandar Vučić, povodom cenzure u medijima, Štiglmajerova ističe da incidenti tokom poplava nisu bili prvi put da se blokiraju internet sajtovi na kojima novinari ili pojedinci izražavaju kritike na račun vlade.
„Takođe, veoma sam zabrinuta zbog pritisaka s kojima se suočavaju kritički nastrojeni novinari u Srbiji. U suštini, iznenađena sam što srpska vlada preduzima takve mere. Vlada sa tako snažnim mandatom može sebi lako da priušti otvorenu diskusiju i debatu. To bi bilo u njenom sopstvenom interesu i, naravno, u interesu srpskog društva. Slobodna debata je suština slobodnog društva“, zaključila je Aleksandra Štiglmajer.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
