Pripreme za "rat" rezolucijama

Uprkos ponudi Brisela da zajednički rade na tekstu rezolucije, Beograd će, kako je najavio šef srpske diplomatije Vuk Jeremić pred Skupštinom Srbije, rezoluciju koja će biti podneta Generalnoj skupštini UN „pisati sam, uz konsultacije s Ruskom Federacijom, Kinom i EU“. Kako danas nezvanično saznaje, posao oko pisanja rezolucije Jeremić je preuzeo na sebe.

Iako Milan Pajević, predsednik Centra za međunarodna i bezbednosna pitanja ISAC, tvrdi da je EU raspoložena za davanje kandidatskog statusa Srbiji, pod uslovom da zajedno sa njom piše rezoluciju za predstojeću generalnu skupštinu UN, u državnom vrhu nezvanično tvrde da nema uslovljavanja iz Brisela. Pajević je izjavio za elektronske medije da „Srbija može da bira između saradnje ili da se opredeli za samostalno delovanje kada je u pitanju nastavak procesa koji treba da se odigra pred UN“. Prema njegovim rečima, „radi se o sadržini rezolucije – EU ne želi da rezolucija pominje status Kosova, dok Srbija insistira na tome“.

– Postoji ponuda EU da zajedno sa Beogradom piše rezoluciju, ali da se u njoj ne pominje status Kosova. U vezi toga nema nikakvih pritisaka. Moj savet Borisu Tadiću i Vuku Jeremiću jeste da bi bilo bolje da Beograd sa Briselom piše rezoluciju za Generalnu skupštinu UN, jer još jedan međunarodni poraz imao bi loše političke posledice, izjavio je za Danas Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.

Janjić smatra da je „za Srbiju važno da se sada izvuče iz statusne priče u koju je nepripremljena i u žurbi ušla 2005. na pregovorima s Prištinom. Prema Janjićevim procenama, Srbija ne može da obezbedi većinu u predstojećoj Generalnoj skupštini UN za rezoluciju koja bi omogućila statusne pregovore.

– Čini mi se da Tadić previđa da bi se ti pregovori vodili po preporuci MSP. Generalna skupština dala bi mišljenje SB UN, gde bi se pregovori nastavili tamo gde su stali – ponovnim izjašnjavanjem o planu Martija Ahtisarija. Zato je bolje da političari u Srbiji primire strasti i zajedno sa EU pripreme rezoluciju. Nema razloga da Beograd ne prihvati razgovore o tehničkim pitanjima, jer nije sve stvar statusa. Čak se i tema regionalne autonomije severnog Kosova može posmatrati kao odlaganje definitivne kosovske nezavisnost, objašnjava Janjić.

Slobodan Samardžić, funkcioner DSS i bivši ministar za KiM, kaže za Danas da je u sadašnjoj situaciji „gotovo sve jedno da li će Beograd rezoluciju pisati sam ili u saradnji sa Briselom“. Ipak, procenjuje da ne bi na tom poslu ne bi trebalo sarađivati sa EU, čija je strategija da Beograd prizna nezavisnost KiM.

– S druge strane, posle ponude EU da posreduje u dijalogu Beograda i Prištine, uz stav da je status KiM rešen, može se očekivati da ni Beograd neće biti jasan u pogledu zahteva, čak i ako sam bude pisao rezoluciju. U prilog tome govori da je tokom skupštinske rasprave o mišljenju MSP specijalni Tadićev izaslanik preneo predstavnicima EU u Briselu, kako se čulo, pomirljiv stav Beograda, napominje Samardžić, koji je juče u Skupštini putem poslaničkog pitanja pokušao da otkrije identitet „fantomskog“ predsednikovog izaslanika i sadržaj poruke koju je preneo zvaničnicima u Briselu.

Vljora Čitaku, zamenik ministra inostranih poslova Kosova, izjavila je na Kosovskoj televiziji da će „nezavisno od eventualnog predloga rezolucije Srbije najznačajnije zemlje sveta izaći sa svojim predlogom rezolucije kojim će se podržati mišljenje MSP“.

Hašim Tači, premijer Kosova, izjavio je juče da je odluka MSP otvorila Prištini put za integraciju u NATO, EU i UN i pozvao sve zemlje koje nisu priznale kosovsku nezavisnost da to učine. On je po povratku iz SAD, poručio u Skupštini Kosova da je došao kraj nadgledanoj nezavisnosti.

Ko nudi autonomiju za sever Kosova

– Iz ambasade SAD u Prištini juče je saopšteno da je ambasador Kristofer Del izjavom da je od Tačija čuo da postoji spremnost vlasti u Prištini za nešto što bi bila autonomija za sever Kosova samo „odao priznanje kosovskom premijeru na njegovoj blagonaklonosti i kreativnom razmišljanju u vezi sa situacijom na severnom Kosovu“. Del u pisanoj izjavi negira da je „pozivao na davanje autonomije severnom Kosovu, kao i da je Tači to ikada učinio – bilo javno ili privatno“. Prema Delovim rečima, stav Vlade SAD je jasan – snažno podržava status Kosova, kao nezavisne suverene države i njen teritorijalni integritet. Agencije su juče prenele da je Delovu izjavu da je „od Tačija čuo da postoji spremnost vlasti u Prištini za nešto što bi bila autonomija za sever Kosova“. Takođe je objavljeno i Delovo objašnjenje da misli na rešenja kakva postoje u Belgiji, Južnom Tirolu u Italiji i drugim delovima Evrope, uz napomenu da je to, ipak, pitanje o kojem treba da se dogovore dve zemlje – Kosovo i Srbija.