Izjava ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova da zvanična Moskva redovno dobija uveravanja od srpskih zvaničnika da neće sklapati aranžmane sa Evropskom unijom koji će štetiti odnosima Srbije i Rusije odnosi se, u najvećoj meri, na zahtev EU za ukidanjem monopola koji Rusija ima na tržištu gasa u Srbiji.
Kako Danas saznaje iz diplomatskih izvora, nakon prošlonedeljnog upozorenja da su evropske integracije Srbije ugrožene, jer nije ispunila svoje obaveze iz regionalnog ugovora potpisanog u okviru Energetske zajednice 2006, čija je suština da se smanji energetska zavisnost od Rusije, izjava Sergeja Lavrova, kao i najavljena poseta predsednika Rusije Vladimira Putina Beogradu, u oktobru, pojačaće pritisak Ruske Federacije na Srbiju da se odupre tom zahtevu EU. Takođe, Danasovi sagovornici ističu i da ruski zvaničnici pokušavaju da učvrste odnos Srbije prema režimu sankcija koje je EU uvela Rusiji.
Šef ruske diplomatije izrazio je uverenje da se približavanje Srbije članstvu u EU, većom brzinom od njenih suseda, neće negativno odraziti na odnose Srbije sa Rusijom i dodao da političari na vlasti u Beogradu redovno uveravaju službenu Moskvu u to.
„Verujemo da Srbija treba da nađe takav aranžman s Briselom koji neće štetiti našoj saradnji niti nivou trgovačke razmene i investicija. To je ono što čujemo od naših srpskih partnera. Sa velikim paketom projekata i operativnim investicijama u Srbiji, imamo o još dosta toga da diskutujemo kad razmišljamo o dodatnom produbljivanju i jačanju saradnje. Uspostavili smo dobar dijalog i do sada nismo imali problema oko toga“, kazao je Lavrov za „Dnevni avaz“.
Imajući u vidu da je jedan od ključnih argumenata srpskih zvaničnika za neusklađivanje spoljne politike sa EU, odnosno neuvođenje sankcija Rusiji – da bi to ugrozilo energetsku stabilnost Srbije, postavlja se pitanje kako se došlo u situaciju te totalne zavisnosti i zbog čega Srbija do sada nije ispunila svoje obaveze i primenila odredbe regionalnog ugovora potpisanog u okviru Energetske zajednice 2006.
„Izjava Lavrova da se nada da Srbija neće sa EU sklopiti aranžmane sa EU koji bi štetili odnosima sa Rusijom odnosi se na Južni tok. Problem je u tome što vlasništvo nad cevima i nad gasom nije razdvojeno, i jedno i drugo pripada Gazpromu, a prema odredbama Evropske energetske zajednice, čiji je Srbija član, treba da su razdvojeni“, ocenjuju za Danas diplomatski izvori koji su želeli da ostanu anonimni.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić je prošle nedelje na pitanje Radio slobodna Evropa da prokomentariše opomenu iz EU u vezi sa monopolom koji Rusija ima na srpskom tržištu gasa, rekao: „Radimo na tome sa EU pa gledamo šta ćemo da napravimo“.
Upitan da li je realna opasnost da evropske integracije Srbije budu ugrožene, ako Srbija ne bude ispunila taj zahtev, premijer Srbije je rekao da ne misli da je to realno.
„Ali znamo šta nam je strateški cilj, to je članstvo u EU, ali takođe nećemo da ugrozimo opstanak Srbije ni na koji način, ni po koju cenu. Niti ćemo da uvodimo sankcije Ruskoj Federaciji, niti ćemo, na bilo koji dugi način, neprijateljski da se ponašamo“, rekao je Vučić.
Razdvajanje ovlašćenja
Prema evropskim propisima, odnosno regionalnom ugovoru Srbija kao i druge države regiona, imala je obavezu da još 2007. jasno razdvoji ovlašćenja za proizvodnju i prenos gasa. Time se u Srbiji bave dva preduzeća državni Srbijagas i Jugorosgas, koji je 50 odsto vlasništvo ruskog Gasproma.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
