Bez obzira na to što je vojna parada najavljivana kao antifašistička, ispostavilo se da se radilo o Potemkinovom antifašizmu i da je na paradi bilo svega pomalo, a antifašizma najmanje. Parada je počela Maršom na Drinu, a ispred uglednih zvanica su stajali mladići u uniformama iz Prvog svetskog rata.
Tokom antifašističke parade, pominjali su se i Hilandar i car Nikolaj, a na kraju TV prenosa, da li kao deo parade ili ne, prikazana je vikinška galija koja plovi Savom, sa vitezovima Srednjevekovnog viteškog borenja Svibor“, ocenjuje za Danas Radina Vučetić, docentkinja na Katedri za Opštu savremenu istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. To je njen odgovor na pitanje da li su poseta Vladimira Putinova i njegovo prisustvo na paradi doprinos reafirmaciji partizana.
Naša sagovornica dodaje da je domaćin bio predsednik Republike, koji je u ratovima devedesetih dobio titulu četničkog vojvode.
-Antifašizam se sveo na tri pesme, Koču Popovića i jugoslovensku zastavu sa petokrakom. I sam Koča Popović se stidljivo „provukao“ uz Milunku, Stepu, Putnika, Mišića i ostale heroje Prvog svetskog rata. Reč „partizan“ je pažljivo izbegavana ne samo tokom parade. Pomenuta je, mislim, samo jednom, ne samo u govoru predsednika Republike, nego tokom kompletnog specijalnog programa RTS, koji je trajao sedam sati. Antifašizam se, izgleda, ticao samo Vladimira Putina, koji je jedini održao antifašistički govor, za razliku od domaćina, predsednika Srbije. Naša antifašistička parada je izgleda tako da smo se na njoj ponosili vojskom, sa optuženima za ratne zločine na tribinama i antifašizmom sa herojima Prvog svetskog rata – ističe Radina Vučetić.
Ona napominje da ova parada nije označila preokret u dvodecenijskoj zvaničnoj politici rehabilitacije četnika.
– Parada je pokazala da ovde i dalje postoji suštinsko neshvatanje šta je antifašizam, šta on znači u internacionalnim okvirima, šta u našim i da ćemo mi i dalje nastaviti sa negiranjem i antifašizma i antifašističke borbe. Ništa nam to nije bolje pokazalo od govora predsednika Republike. Posle „antifašističke proslave“ potpuno sam sigurna da će se sa rehabilitacijama nastaviti. Kao što je Parada ponosa služila da se štiklira još jedan zahtev EU, pa da se odmah posle toga zaboravi na suštinsko značenje tolerancije, tako je i antifašistička parada služila da zadovolji uvaženog gosta, ali ne i da se nad njom suštinski, kao društvo, zamislimo. U tom smislu, kao što je nastavljeno sa netolerancijom posle Parade ponosa, tako će se nastaviti i sa rehabilitacijama posle parade kojom je trebalo da bude obeleženo 70 godina pobede antifašizma – smatra Danasova sagovornica.
Vučetić ocenjuje da su od devedesetih do danas sve vlasti koketirale sa rehabilitacijama, „zato što su tekovine antifašističke borbe predstavljane kao nešto čega treba da se stidimo, a sama pobeda nad fašizmom kao početak komunističke okupacije“.
– Svi su zajahali na tom talasu antikomunizma, a pitanje rehabilitacija kao da je predstavljalo stvar političkog prestiža. Ono što ostaje kao suštinski problem jeste da ni u odnosu prema rehabilitacijama, kao ni u odnosu prema partizanskoj tradiciji, ovde niko nije iskren, već se vodi isključivo sakupljanjem (dnevno)političkih poena. Svi zajedno su jedino iskreni u svom neshvatanju antifašizma, njegove suštine i njegovog značaja – zaključuje Radina Vučetić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
