Referendum bi koštao do osam miliona evra

Ukoliko bi oni preduzeli korake koji su protiv državne politike, time ne bi poboljšali svoju poziciju, niti bi mogli da očekuju ostvarenje ciljeva svoje političke borbe. Iskustvo je pokazalo da je to nemoguća misija i moramo da nađemo strpljenja i načina da ih ubedimo da je ovo jedini ispravan put i nastavak borbe za kosovske Srbe na drugačiji način. Nije stavljena tačka, ovo je zarez. Ovo nije rešenje konačnog statusa Kosova, ovo je samo nastavak jedne političke borbe u drugim okolnostima – kaže u intervjuu za Danas Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade Srbije i lider Socijaldemokratske partije Srbije, odgovarajući na pitanje da li očekuje da Srbi sa severa KiM danas promene mišljenje.

Ima li razloga za raspisivanje referenduma, na kome oni insistiraju?

– Ukoliko bi taj referendum doprineo da dođe do toga da kosovski Srbi prihvate Sporazum i da rade na njegovoj implementaciji, onda bi imalo smisla ići na referendum. U protivnom to je gubljenje vremena, energije i resursa, ali i prolongiranje nečega što mora da se dogodi. Referendum je rizik i za one koji prihvataju Sporazum, ali i za one koji misle da taj dokument nije dobar. Prema tome, ovo je period kada politička elita mora da preuzme odgovornost, da stane ispred naroda koji predstavlja, ma koliko to bilo u delu javnosti nepopularno, jer je ovaj Sporazum u interesu države. Lakše bi bilo da je državni tim Srbije odbio taj dogovor. Osvojili bi političke poene na domaćem planu, a zemlja bi trpela štetu. Ipak, ovi ljudi su pokazali zrelost, odgovornost i, pre svega, hrabrost.

Koliko bi Srbiju koštalo raspisivanje referenduma i imamo li pare u budžetu za te svrhe?

– Referendum bi koštao između sedam i osam miliona evra. To jesu velike pare, ali nije sve u novcu. Problem je u tome što bi se ovde mogao stvoriti presedan da za svako iole značajnije pitanje neko može da traži da se ide na referendum. To bi demokratski sistem dovelo u pitanje i mogla bi da se postavi dilema čemu onda političke stranke, čemu parlament ako za svaku stvar morate odgovornost da prebacujete na narod. Naši pregovarači su preuzeli veliku odgovornost na sebe i zato smatram da je sada ključno da se nađe model kako bi uspešno primenili Sporazum.

Mogu li ovi događaji da uzdrmaju Vladu i dovedu do njenog pada?

– Ne verujem, jer je Vlada potpuno jedinstvena kada se radi o implementaciji Sporazuma. Ali, ako bi se kojim slučajem na referendumu građani izjasnili negativno, onda bi svakako usledili parlamentarni izbori, jer Vlada ne bi mogla da opstane u tim novim okolnostima.

Pojedini predstavnici stranaka skloni su da tvrde da su Srbi sa Kosova pomalo sebični kada ne brinu o opstanku ostatka države?

– Ne bih govorio u tim kategorijama, ali u svakom slučaju jasno je da održavanje statusa kvo nije moguće. Jasno je da zamrznuti konflikt nije rešenje, kao što je jasno da se ovim ne završava politička borba. I devedesetih godina kosovski Albanci su se borili za svoja prava, nisu priznavali državu Srbiju, ali su koristili sve resurse koje im je Srbija nudila, od plata, penzija, socijalne pomoći do novca za infrastrukturu koji je Beograd davao. Praktično sve. Mislim da sada to isto treba da rade i kosovski Srbi, da se bore za svoje ciljeve koristeći sve mehanizme međunarodne zajednice, Prištine i Beograda. Niko ih ne tera da odustanu od svojih političkih ciljeva.

Oliver Ivanović tvrdi da su odluke Srba sa severa pod direktnim uticajem opozicione DSS, koja vodi ka političkom samoubistvu?

– Ne bih rekao da su oni pod uticajem jedne političke stranke. Ipak su oni petnaestak godina živeli u jednoj stvarnosti i, objektivno, nije lako da se prihvati nova realnost. Ali, nemoguće je bilo i zamisliti da će ovakvo stanje da traje beskonačno dugo. Bolje je da u skladu sa stavovima svoje države traže rešenja, kako bi implementirali Sporazum. Valja pomenuti da su Srbi po prvi put dobili potvrdu za svoju bezbednost, sigurnost i sva prava. Njihove strukture koje su svi nazivali paralelnim sada više nisu paralelne.

Da li je plan za implementaciju briselskog sporazuma, koji je sačinio Fernando Đentilini iz Evropske komisije, već prihvaćen?

– Ne, još nema konkretnih dogovora. Kosovski i naš tim, uz posredovanje Brisela, rade na utvrđivanju plana kada će koja tačka Sporazuma biti primenjena.

S obzirom na Sporazum, kao da su svi u Vladi zaboravili rekonstrukciju, o kojoj se donedavno toliko govorilo?

– To sada nije tema. Tema svih tema je Sporazum, njegova implementacija i dobijanje datuma za početak pregovora u junu, koji smo apsolutno zaslužili.

Jun nije rok za primenu Sporazuma

Da li od odluke kosovskih Srba direktno zavisi dobijanje datuma za početak pregovora Srbije i EU?

– Dobijanje datuma je povezano sa primenom, ali svi znaju da mi ceo Sporazum ne možemo da implementirano do početka juna, kada se donose odluke o datumu. To zna i međunarodna zajednica. Državni tim upravo radi na planu kada šta treba da se implementira, ali treba znati da, primera radi, do kraja godine treba da budu održani izbori na Kosovu, kako bi mogla da se formira zajednica srpskih opština. Prema tome, niko ne očekuje da sav posao bude završen do juna.