Rizični smo za svet

Naši sagovornici navode da analiza rizika, koju su zajednički sprovele londonska kompanija Meplkroft i konsultantska agencija Marš sa sedištem u Sidneju, jasno pokazuje da Srbija „ima još mnogo toga da uradi da bi politički partneri i investitori počeli da je doživljavaju kao pogodnu i pouzdanu za saradnju i ulaganja“.

Jelena Milić, predsednica Centra za evroatlantske studije, kaže za Danas da za unapređenje i političke i ekonomske situacije „status kandidata za članstvo u EU nije dovoljan, pogotovo ako se zna da Unija ima tendenciju snižavanja tehničkih kriterijuma prema Srbiji ukoliko postoje pomaci u nekim oblastima, kao što je slučaj u pregovorima s Kosovom“.

„Trenutna borba protiv korupcije u stvari mahom predstavlja zloupotrebu u političke svrhe, odnosno služi za eliminaciju konkurenata, baš kao što su pojedini tajkuni preko svog uticaja na stranke i sudove eliminisali svoju poslovnu konkurenciju. Istovremeno, investitori dobro znaju koliko se robe u Srbiji prodaje bez plaćenih dažbina, jer ni integrisano upravljanje granicom nije rešilo problem šverca s Kosovom ili poslovanja firmi sa severa Kosova za koje niko ne zna da li su fiktivne ili stvarne, niti da li izmiruju svoje obaveze, budući da tamo nema poreske uprave“, komentariše Jelena Milić.

Prema njenim rečima, faktori rizika odnose se i na „etatizovanu ekonomsku politiku“, na činjenicu da su „javne nabavke u sektoru odbrane zatvorene, što, takođe, predstavlja izvor sistemske korupcije“, a slična situacija je i u domenu građevine, „gde se dogovori mahom sklapaju direktnom nagodbom“. Takođe, upozorava Milićeva, „jasno je da ne postoji demokratski nadzor nad sektorom bezbednosti, a bez toga nema stabilnog političkog ni ekonomskog sistema“.

Marko Savković, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, objašnjava za Danas da su navedeni indeksi namenjeni pre svega investitorima, ali da se uzimaju u obzir i drugi parametri, poput „tvrdih“ bezbednosnih rizika, što ovo istraživanje čini zanimljivim.

„Takav spisak je dobar „input“ za planere i donosioce značajnih odluka. Sigurno je da kod nas pretnja od terorizma i oružanog konflikta umanjena, ako ne i u potpunosti isključena, što je rezultat zalaganja međunarodnog faktora, intenzivne regionalne saradnje i razmene, te razvoja institucija u svakoj od susednih država. Ne iznenađuje podatak da su odstupanja u vrednostima indeksa kod zemalja u regionu mala, a logično je i to što su bolje ocenjene one države koje su odmakle dalje u integraciji sa EU“, ističe Savković.

Marko Savković ukazuje da, pored korupcije, „koja čini nepredvidivim uslove poslovanja“, uzrok brojnih problema treba tražiti i u „neodlučnoj ekonomskoj politici, čiji nosioci nikako da se opredele koji je model najpovoljniji za Srbiju“.

A gde su ostali na listi

Najnovija analiza britanske i australijske kompanije obuhvata dinamičke političke rizike koji se odnose na konflikte, terorizam, vladavinu prava i okvirne uslove kada je reč o sigurnosti resursa i infrastrukture. Od zemalja u regionu bolje rangirane od Srbije su Hrvatska (6,85), Crna Gora (6,78) i Makedonija (6,40), a iza su Albanija (5,89) i BiH (5,53).

Najrizičnija zemlja na svetu i dalje je Somalija sa ocenom 0,82, a slede Kongo, Sudan, Avganistan, Mjanmar i Irak. Najbezbednija država je Luksemburg sa koeficijentom 9,04, zatim Novi Zeland, San Marino i Norveška. Najlošije rangirana evropska država je Rusija, sa koeficijentom 3,18.

U izveštaju se navodi da se u politički nestabilnim regionima investitori suočavaju s najvećim rizicima da bi njihovi saradnici, kancelarije i fabrike mogli da postanu žrtve političkog nasilja, terorizma ili otmica. U odnosu na prošlu godinu, broj zemalja u kojima je politički motivisano nasilje gotovo svakodnevno prisutno uvećan je na 38, odnosno za 36 odsto.