Ružići uveoci, levica ili Soros

Prvo, cenjeno uredništvo lista Danas, vi koji uvek bdijete nad čistoćom davno prokrčenih staza građanskog lutanja. Vi, koji uvek znate šta je realno, šta je sigurno neprimenjivo i šta je populizam. I da, vi koji u uredničkom komentaru u broju Danasa od 23. juna, znate sigurno ko nikako ne može „autentično“ biti lider levice, koja uz to i ne postoji. Ostaje nejasno, da li vi hvalite Ružićevu realpolitiku, ili samo likujete što nema „iskrenog vođe“ levice u Srbiji? Doživeo sam taj komentar na moj račun kao neprincipijelan i iznenadio sam se vašom diskvalifikacijom mene kao neiskrenog. Razumeo bih da ste našli neke moje kriminalne aktivnosti, fotografije sa tajkunima i dilerima, lopovluk, nacionalističku manipulaciju, da sam dobio stan u sred bombardovanja ili da je nešto sporno sa mojom fakultetskom diplomom, što bi me zaista učinilo nedostojnim. Pošto to meni ne možete pripisati, a nekima možete, nije mi jasno na čemu gradite takav stav? Koji ste to program ili predloge pročitali, kada ih još uvek nisam poslao? Ne možete dokazati to što tvrdite, ni empirijski, ni teorijski? Šta je po vama autentična levica u Srbiji i ko je njen „iskreni vođa“? Možete li reći koje će seme bačeno u zemlju proklijati?

Dakle, ne razumem zašto je tako lako da bilo šta novo i dovoljno hrabro, unapred proglasite za gubitničko i neiskreno. Ko će se posle sećati da niste bili u pravu? Da li je to što predlažem populizam? Jeste, ako je sa druge strane elitizam, kako je i po definiciji. Da li je realno i sprovodivo? Naravno da jeste i naravno da puno toga zavisi od famozne političke volje. Koji je bio program DS ili SNS pre 2012? Koji je program SNS sada? Ili bilo koje druge stranke? U čemu se razlikuju jedni od drugih? Koga je bilo briga što programa i ideologije nema? Nikoga. Ta matrica vlada i sada, pa je lako voziti tom ugodnom stazom stereotipa, predrasuda i praznine. To vam je, poštovana gospodo, najlakši otklon od političara i politike kao prljave, sa onom sintagmom „svi su isti“. Rečenica koja jeste epitaf srpske krhke demokratije. Ne usuđujte se, opozicionari, da pokušate bilo šta novo, snažno i borbeno, levo. Nikako. Odmah ćete dobiti etiketu „nerealni, populisti, neprimenljivi, lažni, neiskreni“… Zašto onda često govorite kako je potrebno nešto novo? Za to vreme se kriza identiteta, programa, politike, ideologije i nedostatka bilo kakvih novih predloga, u opoziciji nastavlja. Do potpunog sloma. Na drugoj strani se nastavlja rasturanje Srbije od strane naprednjačke vlasti koja je najgora do sada.

Drugim rečima, poštovana gospodo, nemate saznanja ni šta je napisano, ni šta je ponuđeno, niti šta je drugačije i novo. Znate samo da levica mora biti salonska, izolovana i sektaška. Ograničena na debatne klubove istomišljenika koji se boje dolaska na vlast, jer bi onda morali sprovesti to što traže. To ne može biti istina.Što se tiče „druga“ Branka Ružića, drago mi je da je sada, zahvaljujući Danasu, njegov stav poznat svima. To je stav o socijaldemokratiji kao početku i kraju svake evropske „levice“. To je stav centra i suštinskog i aktivnog podržavanja mera štednje građana, privatizacije, smanjivanja radničkih prava i podržavanja banaka i oligarhije na vrhu, podržavanja dalje partizacije. To ima veze sa levicom koliko i Vučić sa demokratijom. Ružić želi u NATO, želi da građanima smanjuju plate i penzije, želi da državnu zemlju deli strancima a ne našim seljacima, želi privatizacije i želi da sve bude na tržištu, kao merilu svih vrednosti. Departizacija je za njega i njegovu partiju populizam, što je i razumljivo, uzimajući u obzir njihovu praksu po Srbiji.

Zahvalan sam mu što je na efikasan način potvrdio krizu socijaldemokratije u Srbiji i Evropi, koja nema ni jedan odgovor na krizu, koja više ne zna šta je i koja je u rukama kompromisera sa krupnim kapitalom i MMF-om. Dakle, Branko Ružić, funkcioner SPS-a, (trenutno u čekanju funkcije) precizno je rekao ono što sam predosećao: ne pada nama iz SPS-a na pamet da izađemo iz vlasti sa Vučićem, i pored toga što se smanjuju plate i penzije, pored rasta nezaposlenosti i oduzimanja prava radnicima, pored otpuštanja i divljanja poslovnih banaka, pored ogromne zaduženosti. Neka nas Vučić gazi i ponižava, neka prebrojava i gleda ko je otišao na godišnji odmor i gde. Sve ćemo mi, „realni levičari i socijaldemokrate“ izdržati. Nema tog stava, programa i ideologije koju nećemo pogaziti za apanaže, javna preduzeća i talove po Srbiji. Ružić kaže da sam ja kopirao „Soroševe projekte“ Sirizu i Podemos. Ako je i od Ružića, mnogo je. On kao i neki, ima čarobnu kuglu u kojoj je video šta piše u mom programu, a i pored toga zna da to ništa nije primenjivo, da je utopija. Ne shvata da su to epiteti koje levici uvek prišivaju konzervativci, liberali i desničari. Ne vidi Ružić da je od crvenog, koje ih je nekada krasilo (naravno, neiskreno i lažno, ratno – izolacionističko i nacionalističko), ostalo samo crvenilo, ako znaju šta je to.

Ružiću je u ovom trenutku bitno da se dopadne Dačiću, pa posredno i Vučiću, te preuzima na sebe diskreditaciju mog levičarskog poduhvata. Važno mu je da ga Dačić najzad postavi za potpredsednika SPS-a, dok ruža u vazi skroz ne uvene… Čekajući Dačićevu milost, Ružić napada levicu, ne videvši da time razotkriva svu laž i mimikriju svoje pozicije i partije. Ne vidi Ružić da su stranka vlasti i da bez vlasti njih više nema. Džaba što će se na kraju Dačić (čitaj, Vučić) verovatno smilovati i postaviti ga za potpredsednika stranke. Biće to, baš kao i ova nesposobna vlast, lakejsko mesto na Titaniku.

Dakle, poštovani SPS, vi ste partija koja se zalaže za krupni kapital, za štednju građana, za NATO, za banke, za prevlast tržišta, za sve što vam Vučić kaže. To je istina. I za vas je to ono što je realno i primenjivo! Napokon, i vas je neko u svetu prihvatio. Uostalom, ne sećam se da je bilo „primenjivo“ da ratujemo sa celim svetom, da „jedemo korenje“, da će „istina o Srbiji pobediti“, da su „sankcije šansa za Srbiju“ i ostale „primenjive neutopističke“ bravure SPS-a. Na čast vam. Vaš realizam boli.

Zašto još moj predlog novog programa nije objavljen? Zato što u njegovoj izradi učestvuje preko trideset ljudi, raznih struka i profila, i zato što se više politički predlozi neće donositi dok se ne čuje glas građana. Tu praksu napuštamo. U toku su završni radovi, tako da će se predlozi novog programa i nove politike uskoro pojaviti. Takođe, nije mi namera da kopiram Sirizu ili Podemos, pošto oni imaju specifičan odgovor na krizu u svojim državama, dok ćemo mi uraditi sopstveni odgovor na naše posebnosti u krizi i propadanju. Jadan je pokušaj pripisivati copy paste metode nekome ko čuje probleme građana Srbije i ko ima u nekim segmentima drugačije poglede na probleme od Sirize ili Podemosa, iako ih podržavam u onome što rade. Pitanje je zašto ovi iz takozvane „levice“ to ne podržavaju? Zašto su protiv zaustavljanja mera štednje koje dave građane Evrope i zašto su zaštitnici krupnog kapitala i privatizacija svega i svačega? Zašto glasaju za privatizaciju Telekoma i EPS-a, zašto su glasali za povećanje cene struje, zašto su smanjili plate i penzije?

Kakav Soros, kakvi bakrači! To vi iz SPS-a i ovi iz opskurne vučićevske pseudo levice, ponekad posegnete u muzej vaših lepih uspomena i uzmete po koju teorijicu zavere. Neće da se baci. Zgodno je na ove vrućine, zar ne? Samo se setite gde vas je to odvelo poslednji put kada ste se time igrali.

(Oprema teksta je redakcijska.)