Svaka od poslednjih pet vlada u Srbiji od 2004. godine menjala je šest istih zakona i to pojedine i po više puta u toku mandata ili čak i tokom iste godine. Prema Danasovoj analizi spiska svih predloga zakona koje su usvajale vlade poslednjih 12 godina, svaka vlast je barem jednom menjala ili donosila nove zakone o platama državnih službenika, državnoj upravi, državnim službenicima, penzijskom i invalidskom osiguranju, porezu na dohodak građana i o porezu na dobit pravnih lica.
Zakon o platama državnih službenika vlasti su menjale devet puta, od čega tri puta samo tokom vlade Ivice Dačića od 2012. do 2014, o državnoj upravi i državnim službenicima osam puta, dok je Zakon o PIO menjan čak 11 puta i to četiri puta za vreme premijera Mirka Cvetkovića i tri za vreme Dačića. Za 12 godina usvojeno je 13 predloga zakona ili izmena Zakona o porezu na dohodak građana i devet o porezu na dobit pravnih lica.
eđu često menjanim, dopunjavanim i ponovo pisanim zakonima su i Zakon o sudijama, koji je pretrpeo 12 izmena, a nije ga „dirala“ jedino kratkotrajna druga vlada Vojislava Koštunice. S druge strane, za vreme njegove prve vlade i Dačićeve vlade taj propis je menjan u po četiri navrata. Devet predloga izmena zakona vlasti su usvajale o Javnom tužilaštvu, osam o privatizaciji, sedam o zdravstvenoj zaštiti, po šest o zdravstvenom osiguranju i duvanu i po pet o Fondu za razvoj i o planiranju i izgradnji.
Poslednjih pet vlada, od 2004. do danas, usvojile su, inače, 1.921 predlog zakona, od kojih, naravno, nisu svi na kraju i usvojeni u parlamentu. Najviše zakona, posmatrajući po godinama u ovom periodu, usvojeno je 2009. godine – ukupno 290, a potom i naredne dve godine kada je usvojeno po skoro 200 propisa.
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union Bogoljub Milosavljević, komentarišući zašto se toliko često menjaju zakoni o sudijama i Javnom tužilaštvu, ističe za Danas da je reč o reformi pravosuđa, odnosno o tome da vlasti „nisu mogle da pogode šta hoće“. „Menjale su se mreže sudova i nadležnosti, to se ujedno ticalo i tužilaca, pa vraćanjem sudija i tužilaca na posao. Uglavnom je to razlog čestih promena, ali se suština nije promenila“, napominje Milosavljević.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ukazuje za naš list da je Srbija već 20 godina u procesu tranzicije, te se zakoni menjaju pošto se stalno traže novi putevi za efikasniji razvoj. Međutim, prema njegovim rečima, nije celishodno, ekonomski opravdano i efikasno često menjati zakone, kao što je slučaj u Srbiji u poslednjih 15 godina.
„Problem je što svaka vlast oblikuje sistem prema svojim željama, ne vodeći računa šta je radila prethodna vlast već se ide po principu 'pre mene je bio potop, sa mnom počinje novi život'“, navodi Savić.
Ekonomista Danijel Cvetićanin, s druge strane, kaže za Danas da se zakoni stalno menjaju u svetu i da nije tako parlamenti ne bi trebalo više da postoje. Međutim, to je, kako tvrdi, češća pojava u zemljama u tranziciji. „U Srbiji ima toliko zakona, a vlada opšte bezakonje. Zakoni se donose da bi bilo bezakonje. A zašto je vladi potrebno bezakonje, to je pravo pitanje. Potrebno je ako hoćemo partijsku državu. U suprotnom, stanje uređenosti znatno smanjuje vlast 'poglavice', kao i u svakoj 'banana državi'“, napominje Cvetićanin.
* Vlada Aleksandra Vučića (2014 – ) 217
* Vlada Ivice Dačića (2012-2014) 303
* Vlada Mirka Cvetkovića (2008-2012) 917
* Vlada Vojislava Koštunice (2007-2008) 145
* Vlada Vojislava Koštunice (2004-2007) 339
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
