Vlada Srbije izgleda da čeka da se kriza između Zapada i Rusije završi kako bi svoju spoljnu politiku u potpunosti uskladila s evropskom, slažu se sagovornici Danasa.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić je prilikom posete ruskog predsednika Vladimira Putina istakao da ova vlada neće uvoditi sankcije Rusiji. Ako je stav Srbije i da će svoju spoljnu politiku postepeno usklađivati s evropskom, postavlja se pitanje kako će Vlada ispuniti tu svoju obavezu ako kriza odnosa Zapada i Rusija potraje. Naime, kako će Vlada s mandatom do 2018. i takvim, čini se, krutim stavom, čak i postepeno napredovati i približavati se EU i hoće li pregovori zbog toga biti usporeni ili zaustavljeni. Posebno treba obratiti pažnju i na to da je završetak pregovora planiran za 2018, bar prema uvodnoj izjavi Srbije sa prve međuvladine konferencije u januaru. Treba imati u vidu i predlog odlazećeg evropskog komesara Štefana Filea da se poglavlje 31 o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici što pre otvori.
Maja Bobić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, za Danas kaže da situacija jeste pomalo nelogična s obzirom na stavove i ciljeve Vlade.
– Spoljna politika Srbije mora biti potpuno usklađena s evropskom ne na dan pristupa, nego završetkom pregovora, odnosno kada zemlja postane spremna za članstvo. Mi smo kao godinu spremnosti ciljali 2018. Problem može da se produbi ako Unija odluči da među prvim poglavljima otvori 31, a Srbija ostane pri tako čvrstom stavu. Ako završimo pregovore o ostalim poglavljima, kriza se nastavi, a ovo ostane jedino sporno, to može biti i povod da EU odluči da nismo ispunili sve kriterijume za članstvo. Vlada se izgleda nada i računa s tim da će kriza biti rešena – smatra Bobić.
Upitana šta bi tačno u ovoj situaciji značilo postepeno usklađivanje, ona kaže da EU prilikom donošenja raznih odluka poziva zemlje kandidate da se izjasne o njima, te da Srbija treba da nastavi da podržava te odluke kao i do sada.
Ivo Visković, profesor Fakulteta političkih nauka, za Danas kaže da srpska vlada računa na to da će se u međuvremenu kriza u odnosima Zapada i Rusije razrešiti.
– Tragično bi bilo da se za tri ili četiri godine ta kriza ne razreši. Ukoliko bi ona u međuvremenu bila produbljena, Srbija će biti pod jačim pritiskom. Zapad računa s tim da su sankcije dobra mera samo ako nisu lako probijene, odnosno ako im se pridruži što veći broj zemalja – navodi Visković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
