Srbija odmah da uskladi spoljnu politiku sa EU

Ovo su za Danas upozorili sagovornici iz sedišta EK u Briselu, komentarišući izjavu prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića da će Srbija voditi samostalnu spoljnu politiku sve dok ne postane punopravna članica EU, odnosno do otvaranja poglavlja 31 „Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika“ u pregovorima o pristupanju.

Naši sagovornici su ukazali da još nema pomena o skorom otvaranju navedenog pregovaračkog poglavlja. „Ali, poglavlje 31 može lako da se otvori, jer nema skrininga za tu oblast. Sve, dakle, zavisi od političke volje“, ističu oni.

Dačić je tu izjavu dao odgovarajući na sve intenzivnije apele zvaničnika EU da se Srbija pridruži ostalim državama članicama i kandidatima za članstvo i uvede sankcije Rusiji zbog situacije u Ukrajini. „Bolje bi bilo da su zemlje koje traže od Srbije da osudi ponašanje Rusije prema Ukrajini isto to uradile u vezi s Kosovom. Mi znamo šta su naše obaveze i to smo jasno saopštili visokoj predstavnici EU Ketrin Ešton i niko u svetu ne treba da se brine za poziciju Srbije. Imamo mi glavu da razmišljamo“, poručio je Dačić.

Danasovi sagovornici iz EU, koji su želeli da ostanu anonimni, međutim, istakli su da se od Srbije očekivalo još kad je dobila status kandidata za članstvo da usklađuje principe svoje spoljne politike sa zajedničkim evropskim stavovima, koji su usaglašeni među svim državama članicama.

„Dakle, otvaranje prvih poglavlja ne treba posmatrati kao trenutak kada Beograd treba da počne s usklađivanjem. Naročito ako se ima u vidu da se otvaranje prvih poglavlja može očekivati na jesen ove godine, dok će otvaranje najtežih poglavlja 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava, biti početkom ili tek na proleće 2015. godine“, upozorili su Danasovi sagovornici.

Prema njihovim rečima, činjenica je da se teško dolazi do zajedničkog stava između 28 država članica, koje nekad imaju različitu percepciju spoljnopolitičkih izazova i svojih interesa. „Međutim, kada se jednom dođe do zajedničkog stava, bilo bi prirodno da sve države koje teže članstvu usaglase svoj pristup zaključcima Saveta ministara spoljnih poslova. Odstupanje od spoljne, bezbednosne i odbrambene politike EU ne može da ugrozi proces pristupanja Srbije, koji je još uvek u početnim fazama, ali ukoliko različiti stavovi po nekim važnim spoljnopolitičkim pitanjima opstanu duže vreme, to može postati ozbiljan problem ne samo u Briselu već i u nekim prestonicama država članica“, zaključili su sagovornici Danasa.

Iako je visoka predstavnica EU Ketrin Ešton nedavno poručila da Brisel neće tražiti od Srbije da se opredeljuje između Unije i Rusije, izjave britanskog premijera Dejvida Kamerona, šefa Delegacije EU Majkla Davenporta i ambasadora Francuske Fransoa Gzavije Denioa sugerišu da se očekuje da Beograd izrazitije podrži EU u stavu prema ukrajinskoj krizi.

Za Srbiju je „važno da se uskladi sa širom spoljnom politikom EU“, naglasio je predsednik Vlade Velike Britanije Dejvid Kameron u čestitki premijeru Srbije Aleksandru Vučiću povodom preuzimanja dužnosti. On je istakao da „postupci Rusije u Ukrajini predstavljaju izazov za međunarodno pravo i pretnju po evropsku stabilnost. „Nadam se da će se Srbija uskoro pridružiti EU i osuditi nezakonite postupke Rusije“, istakao je Kameron.

Davenport je, takođe, poručio da Brisel želi da svi evropski partneri, uključujući Srbiju, podrže jedinstven stav Unije po pitanju ukrajinske krize. „Želimo da zemlje kao što je Srbija podrže naš jedinstven stav što se tiče teritorijalnog integriteta Ukrajine i suvereniteta te države. Želimo, takođe, da svi naši partneri podrže naše napore „usmerene ka pronalaženju mirnog rešenja za ovaj problem“, poručio je ambasador EU.

I francuski ambasador Denio je, povodom ukrajinske krize, rekao da će od političkih odluka Srbije zavisiti brzina njenog napretka ka članstvu u EU. „Na Srbiji je da učini ono što treba da učini kako bi pristupila EU. Od izbora srpske vlade zavisiće tempo procesa pristupanja“, upozorio je Denio.